среда, 24. август 2016.

Сара Јекић: КОСОВО ПОЉЕ

Запамти, сине, ову плодну земљу,
сачувај је у сећању,  какву је сад видиш.
Запамти, сине, корене своје,
и никада немој да их се стидиш.


И када ти учине неправду,
никада немој да се светиш;
све ће једном доћи на своје,
мајчиних ћеш речи да се сетиш.


Упамти, сине, кућу стару,
ливаде, пашњаке и бескрајне њиве.
Упамти, сине, што више детаља,
само заборави на облаке сиве.


Али, никада, сећање не дај забораву,
већег греха од заборава нема;
пристати да заборавиш ко си и све што знаш,
то је, сине мој, туга голема.


На многим местима бићеш срећан,
повремено уморан и без воље,
али никад спокој нећеш наћи
какав ти је пружало Косово Поље.


Упамти овај стари храст пред кућом,
јер ће овде остати и кад кућу поруше,
али детињство, и најлепше дане у њој,
нико неће моћи да ти отме од душе.


Погледај ме, сине. Погледај мајку своју.
Нико ти неће желети добро као мајка.
Да је нашем народу судбина друкчија била,
наш би живот, на Косову Пољу, био као бајка.


Зато, запамти, сине, ову плодну земљу,
сачувај је у сећању,  какву је сад видиш.
Запамти, сине, корене своје,
и никада немој да их се стидиш.


 



Нема коментара:

Постави коментар