да л` тамом, да л` светлом
у бесмисао ума водемој роде,
шта си стек`о,
речима реч порек`о.
Што си клео и узалуд дао,
полетео високо, ал´ ниско пао
као збуњени лептир у белом сну
сањао бескрај на широком дну?
Рoде не лети, јер ниси вичан,
летели су многи и многи пали,
остани роде, себи сличан
свету нобичан, остани роде као поља цвет
свој буди, биће твој свет.
Ј. Г.
Беч у касне сате
.
Нема коментара:
Постави коментар