Ја и нечији Пас
Понели по кост у грлу
Да је уместо свеће сагоримо
У цркву ни игла да се удене
Ни суза пчелиња
Ни ексер из потковице
Натискана душама
Боже одакле оволико душа
Где ће људи ући да те моле
Бог ставио прст на чело
Ћути
И ми пред вратима ћутимо
Оне коске се запалиле
Капље нам восак низ гркљан
Видовдан нам се на рамена навалио
Ваљда да би некако у цркву завирио...
.
Увек и изнова занемим али и уживам у поезији и другим објавама Слободана Ристовића. Упућујем искрене поздраве и изразе поштовања. Вјера
ОдговориИзбриши