уторак, 8. септембар 2015.

Радмила В. Стојановић: На прагу изумирања


Ратови  застори  душмана, за потирање  народа,
Демону смета доброта, част, храброст, а и чистота...


А нама, зна се: неслога и  обожавање  неБога..
Непостојањем  већ демографи бележе,
 нас конститутивне, мете зла..
Не само у нашим  Кљевцима,
но у свим србским  робским земљама,
 минулог века и сада, страдалносванулог столећа...
Окрутно  варали црвени и срце нам одрвени...


Затрпавамо се стварима,
а душа гладна, бездомна  у окружењу  Содома...



Плачем за Тобом и вапим :
-Зар битна није историја рода,
скидање окова и слобода?
-Зар за жртве своје не смеш знати?
-Прихваташ лажи да смо џелати?

Српско масовно гробље у Братунцу

-Смеш ли се Србином представљати?
-Смеш ли ћирилицом речи ткати?
-Истину праву, желиш ли знати?
-Брата Србина подржати и тако себе ојачати ?
-О, умеш ли се покајати,
 сложити оБожити и умножити ?


-Твоју земљу градити, туђин неће, а хоћеш ли Ти ?
-Србске  мајке наше, Јевросимине наследнице,
сад феминистичке  залуднице,
 зар чеда својих сте убице ?


Биљана  наша  брижно тумачи,
 да не рађају оне,
 но у абортативним кланицама, убијају нам  милионе :
нерођених  јунака, будућих  ђака,
књижевника, лекара,  професора,  инжењера ...
Тесли,  Андрића,  Цвијића, Миланковића, Панчића,
 владика, државника, царева, светаца,  хероја,  паора...


Авај, у „Крвавој бајци“ песникиње драге,
душмани убише силне ђаке,
а данас на смрт осуђују најрођенији,
 очеви, мајке,  деде и баке,
 млађане  жене  убеђују :
„Абортирај, чеда  убијај,  исели  се  и уживај!!!“
Ако то  желиш,
 умри Србијо,
 у крику глупости и разврата,
 лоповлука и нехата…
Такву угажену срамну,  нико не зове,
 осим на буђење и снове нове :
„Востани  Сербије...давно си заспала“,
бар , „сад се пробуди,  Сербље“  возљуби  и „возбуди! “ 


Егзодус Срба из административне Хрватске 1995.
 
 



Нема коментара:

Постави коментар