четвртак, 13. август 2015.

Радмила В. Стојановић: Млади нису на путу живота


Статусе  о „успесима“,
на друштвеним мрежама,
на окупационом језику пишу,
латиницом, скраћеницама...


 Интиму деле са свима,
фотографијама
 по узору на познате...


Мода,  свим  лудостима  параван,
не препознају  они  врлине,
несвесни,  да  добро не  чине...


Алкохолисање и опијати ,
препоручени  сурогати,
здравог  младалачког  битисања…



Пијани, ђак  бајни,
 под  точковима,
 другог  пијаног  страда,
у другој деценији живота,
зар  није  ужас, страхота?


Девојке и момци,
 са слушалицама на ушима,
 са мобилним телефонима,
на пешачким прелазима,
музиком  опчињени,
из реалности  искључени,
за опасности  неприпремљени,
у саобраћајним  незгодама,
бивају  покошени...


Остале,  меље  свет виртуејни ,
 пред  скупоценим  уређајима...
А ни одрасли не схватају,
да живот тако убијају...


Несрећни  мисле да,
 дете на компјутеру свашта  зна,
да  је то техника  корисна...


С  језом их свесни смотре
 и данима за њима плачу,
упозорити све их желе,
 да  путем  живота  пођу...


Ми  никог немамо, осим  вас
За руку помоћи и за спас,
Ви, никог  брижнијег  од  нас...

 
 Ко  ће нам традицију наставити ?
Сербима  земљу напунити,
опстати,  живети,  слободу  свити ?
Зар не  желе  Серби  млађани?


Зар само  слика ,  уместо Божанског лика?
Зар  земља  туђинских  становника,
 ако нам нестане Сербија?


Зар сећање само,
и  подмукла  интерпретација, 
уместо нас  конститутивних,
многострадалних  Серба?


Молитвено  се  приклањамо,
верујемо,  буђење  сањамо...

Мудрошћу  опстанка  душу  гости:
Востани  младости!!!



Нема коментара:

Постави коментар