У оне висине где нељудскости нема
Да топлином душе звезду скинем
Добро да влада, нека зло задрема
Самоћа клета мостове гради
Спаја сузе и туге далеке
Срце ко сат без казаљки ради
Душа још сања на обали реке
Имаш ли савести, да л' умеш стати
Чујеш ли плач месеца у жени
Када ћеш срећне звезде брати
Ил' ћеш за живота остати у сени
Пролази ноћи, тама ми смета
Не подносим ову заверу живота
Ветрови ме носе, а самоћа клета
Душу ми пржи к' о огња страхота
Хоћу да зоре дочекујем са сунцем
Да ми кроз тело зраци пробијају
Желим да запевам рањеним срцем
Док се нови снови у срећи сливају
Хоћу да помакнем камен сиви
Што пркосно стоји на обали реке
Да вриснем у небо да ми се живи
Да победим самоћу и туге далеке
Нема коментара:
Постави коментар