Јеси, било и бићеш, симболом мога Рода
Што га веком векова неки од тирана тера
Да своју честиту душу ђаволу црном прода.
Земљу нам мрве, мељу! Kожа joj од бола пуца!
Секу с’ вана и изнутра као касапин вола.
Црева јој развлаче пси, мозак joj орао кљуца
А Она к’о Исус на Крсту, држи се - и поред бола!
За шаку долара, деца је на тацни ђаволу служе!
Синови, што их из утробе , изли у крви и болу,
Незнају да их на крају са омчама чека уже!
Пошто опслуже џелате што плешу у врзином колу.
Деца нам на светском смећу културу и морал уче,
Све што је срамота и беда постаје напречац "ин"!
Шачица умних патриота узалуд муку муче!
Плашим се да не окаче и они алат о клин.
Једино што могу, уморна: чуваћу Српско Писмо,
И мучит муку са собом кад са екрана се јави
Лепа плавуша која, као да будале сви смо
У својих десет реченица, петнаест туђица стави.
Савет нам џелати дају, док наша памет оде,
Да се у белом свету бори за кору хлеба!
Знаш ли, неверна слуго, куда их путеви воде!?
Да ли нам већа пропаст од такве пропасти треба!?
Васкрсни Србијо, мајко, покажи да бедна ниси,
Да су те бедном створили орлови сури и псине!
Востани и своју главу поносно Небу узнеси
Јави се достојна себе, одозго са висине!
Нема коментара:
Постави коментар