 |
| Марио Варгас Љоса |
Међународна књижевна звезда, перуански нобеловац Марио Варгас Љоса, у оквиру регионалне турнеје, долази у Нови Сад 22. јуна. Он ће се са читаоцима дружити у СНП од 19 часова, а улаз је слободан. Том приликом биће му уручена специјална награда Прозефеста “Милован Видаковић”. Београдска “Лагуна”, издавач свих Љосиних књига на српском, јуче је објавила његову аутобиографију “Риба у води”.
Хорхе Марио Педро Варгас Љоса, маркиз де Варгас Љоса (шп. Jorge Mario Pedro Vargas Llosa; Арекипа, 28. март 1936), познатији као Марио Варгас Љоса, перуански је романописац, новинар, есејиста, професор на више унивезитета и добитник Нобелове награде. Рођен је у Арекипи, у Перуу 28. марта 1936. године. Пре него што је постао познати књижевник радио је као водитељ и новинар. Дипломирао је књижевност на Универзитету Сан Марко San Marcos у Лими и докторирао на Универзитету у Мадриду 1959. године. Љосина посвећеност друштвеним променама огледа се у његовим раним романима, есејима и драмама. На његова дела највећи утицај је имао његов живот у Перуу.
Током свог одрастања четрдесетих година ХХ века открива своју наклоност ка писању, а инспирацију је видео у диктатури која је ограничавала основна људска права. Иако је у Пјури изведена једна његова драма и обајвљена збирка прича Шефови (Los jefes), постао је познат тек после објављивања контроверзног романа Град и пси (La ciudad y los perros 1963. године у коме је детаљно описивао политику у својој земљи, адолесценте који се боре за опстанак у непријатељском окружењу војне школе и корумпираност. Након тога, 1965. године излази роман под називом Зелена кућа La casa verde, за који добија Међународну награду Ромуло Гаљеос, а потом и Разговор у Катедрали (Conversacion en la Catedral о диктатури Мануела Одрије. Поред тога, написао је комедије, историјске и политичке романе. Године 1994. добија значајну, Сервантесову награду (угледна награда која се додељује за литературу на шпанском језику). 2010. године добија Нобелову награду за књижевност. Он је добитник и других значајних књижевних награда, од већ споменутих до награде Принца Астурије, награде „Дон Кихот“, коју му је уручио шпански краљ Хуан Карлос, и многе друге.
Током свог одрастања четрдесетих година ХХ века открива своју наклоност ка писању, а инспирацију је видео у диктатури која је ограничавала основна људска права. Иако је у Пјури изведена једна његова драма и обајвљена збирка прича Шефови (Los jefes), постао је познат тек после објављивања контроверзног романа Град и пси (La ciudad y los perros 1963. године у коме је детаљно описивао политику у својој земљи, адолесценте који се боре за опстанак у непријатељском окружењу војне школе и корумпираност. Након тога, 1965. године излази роман под називом Зелена кућа La casa verde, за који добија Међународну награду Ромуло Гаљеос, а потом и Разговор у Катедрали (Conversacion en la Catedral о диктатури Мануела Одрије. Поред тога, написао је комедије, историјске и политичке романе. Године 1994. добија значајну, Сервантесову награду (угледна награда која се додељује за литературу на шпанском језику). 2010. године добија Нобелову награду за књижевност. Он је добитник и других значајних књижевних награда, од већ споменутих до награде Принца Астурије, награде „Дон Кихот“, коју му је уручио шпански краљ Хуан Карлос, и многе друге.
2006. године излази његов најпознатији љубавни роман Авантуре неваљале девојчице (Travesuras de la niña mala) који је постигао милионски тираж. Као и већина латиноамеричких писаца, активно се бавио политиком. Кандидовао се за председника Перуа 1990. године. Нека његова дела као што су Пантелеон и посетитељке (Pantaleón y las visitadoras) и Јарчева фешта (La Fiesta del Chivo), роман о диктатури генерала Рафаела Леонидаса Трухиља у Доминиканској републици, адаптирана су у филмове.
Марио Варгас Љоса је један од најзначајнијих и најутицајнијих савремених латиноамеричких књижевника који је увек и једино био веран само свом времену од револуционарних шездесетих према ултраконзервативном крају миленијума што се одражава у његовим делима.
Љосини познати цитати су: „Речи су дела... Преко писања можемо да променимо историју“ и „Писати романе је чин против побуне стварности, против Бога, против Божијих творевина“.
Нема коментара:
Постави коментар