Ходио Његош овуда
И стриц му Петар Свети
Тумарамо и ми туда
Данас без памети
Писали људи божји
Учили слову Крсту
Да словесност се множи
У тропрсту
Молитве дизали Богу
Светима и Светој мајци
Тврдили памјат долгу
Чујете ли сироти ђаци
Мрачне Горе наше
Ми срамотни данас
Пред њима
Зајахале нове паше
Хајдуци да ли вас има
Ако вас негдје има
Нечујно чамите у ватри
Спрема се офанзива
Господња сило је сатри
Владике његушке Прометеји
Безвјерје Запада се цери
Надиру његови Ромеји
Црногорци данас у развјери
Има ли нада спаса
Има ли пређашње бити
Морамо овога часа
Животу или смрти
Пробудите заспало робље
Молите Господа жива
Некрст нам душе зобље
Мртвило јавом плива
Устајте потомци Крста
Искупљујте заспале душе
Молите су три прста
Свијеће угаснуше
Ходио Његош овуда
И стриц му Петар Свети
Тумарамо и ми туда
Данас разапети
ЧЕКАЋУ ТЕ ЖЕНО ЦРНА
Чекаћу те да се вратиш
Изазову изведена
Тамо гдје си пут путила
И сустигла да испратиш
Гдје су копља забодена
Тамо гдје си небна била
Чекаћу те ма колико лава лила
Чекаћу те извор бола
Да оздравиш да се сјетиш
Да покрену нас тиха сила
Ноћ сусретом звјезданих кола
И биће нам заведено
Кад магмом си говорила
А сад ли се свему светиш
Чекаћу те црна жено
Све до задњег црног мола
Па ћу онда да се винем
И полетим
Кад ти ведро небо сађе
Да ти црно једро скинем
Тамо гдје заста да те нађем
И себе се самог сјетим
Чекаћу те ама како
Тамо гдје се над собом бдије
И не дише више лако
Говори ти птица душа
Када ликом ти се скријем
Па заћутим а вјетар куша
Покретима круне крина
Под јединим трајним знаком
Чекаћу те жено црна
Од тебе ми пута није
Нити мисли ни покрета
А сунчано и не грије
Док по плочи сунце шета
Изнад бола изнад свије
Испијених црних вина
Чекаћу те
Жено црна
И још даље и још дубље
Тамо гдје се сасвим згасну
Земне лампе
И све зубље
Тамо гдје ми очи заспу
Мрве пијеска у планини
Јер ти спаваш и будиш се
У црнини
Путем којим зрака кружи
Путем којим вјетар тужи
А љуља се море сиње
И пред њиме душа крина
Сваким цвијетом опомиње
Чекаћу те
Жено црна
Ако дођеш
А све једно
Покропи ме капљом вина
Можда и лоза корјен вине
Онда када некуд пођеш
Распукнуће гротло жедно
Из дубина
Просијаће све висине
Док потања човјек вода
Чекаћу те жено црна
Ако стигнеш
Ако појмиш
Ако ако како синеш
И вратиш се тамо гдје смо
Успели се
Ако дојмиш
Од висина
И запутиш душу несном
Ако свето не побришеш
И сагориш љетописе
Земљом којом са мном ходиш
Ако пробудиш се пјесмом..
Чекаћу те жено црна...
ЦВЕТОВИ ВОРОЊЕЖА
За Наталију
Далека Жено а тако близу
Походиш ме у поноћне сате
Твоје се косе ко жита злате
И таласају у складном низу
И зову себи силином боја
Твој складни струк их прати
Сигурно ћу ти руке дати
Како би и стварно била моја
Око ти руским сјајем сија
Занос бића дивотно носи
Предивна Жено далеко си
Али с тобом тамо сам и ја
Рука ће спрема цветовима свежња
Наћи те сред дивног Вороњежа
КОСАЧ ВАТРЕ (1)
Ти кад лице принесеш зрцалу
Кад сретнеш се справна невјерици
Ја тад сијем вјетрове по жалу
Ти си са мном не у својој слици
Док се гледиш у свом огледалу
За себе си додир са јавношћу
А за мене Озрачје на жалу
Шапат љета тумач пред вјечношћу
Није твоје вријеме за сјетву
Жито неба под сводом мирише
Жено жетве сама си за жетву
Косач Ватре мора да те њише
СЛАТКА КРАЂА
Украо сам ибрик од циганке
Не дах јој га осим за размјену
Ја не видјех заводнице такве
Нисам бољу поломио жену
Дивљим њежјем ка осветом
Дохватима свега неухватног
Мојим духом трагањем проклетом
Ничег дражег од ибрика златног
Црвен жарка разбудила чула
Она витком линијом ме просу
Боже мили чим је огранула
Ватром својом уплете ми косу
Па нестаде још брже од бјега
Куд ће јадна без мене и њега
ПРИВИДИ НОЋНИ
Рука некад ти бјеше ледна
Ноћас ме нађе сном око врата
Назрех поруку са црна платна
А само си ти што чеках једна
Без свијести и без једине јаве
Стегох руку ону милолику
Покрета ти пратих дивну слику
A себе како лежим без главе
О страшна слико руко хладна
Привиђење ноћно језо јутра
Нема више чекања ни пута
Душа те је ова остала гладна
Дан је а нема ни руке ледне
Сем ноћни привид јаве биједне
Аћим Јоаким Вишњић, рођен 24. августа 1952. године, у Вишњића Долу, Општина Никшић, Стара Херцеговина- Црна Гора. Филозофски факултет, група за општу и југословенске књижевности завршио у Новом Саду, постдипломске студије на Свеучилишту Загреб, Интеруниверзитетски центар Дубровник, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду, са темом: Српска нациоnaлна идеја и схватање црногорске историје у Његошевом дјелу (ментор,проф.др Мило Ломпар). Пријавио докторски рад на Филозофском факултету у Српском Сарајеву, о Филипу Вишњићу и Сими Милутиновићу Сарајлији ( ментор,проф.др Војо Ковачевић).
Објавио је следеће песничке књиге:
СТРАЖА И ГЛАС, Унирекс, Подорица (1989).
ЗАВЈЕТ, Светигора, Цетиње (1997)
ВИЈЕНАЦ СРПСКИ, Светигора, Цетиње (1997)
ЧАВКЕ НАД АМЕРИКОМ, Манастир Подмаине, Будва ,
ПЕГАЗ, Бијело Поље (2004)
ЖЕНА ЖЕТВЕ АНАВИ, ИЗ Вишњић-Подруговић, Никшић (2006)
АНАВИ ЈАВЕ ИЗ СНА,ИЗ Вишњић-Подруговић Никшић (2006)
ТАМО НА ВОСТОКУ, ИЗ Вишњић – Подруовић, Никшић(2010)
ВИЈЕНАЦ СРПСКИ,друго издање, ИЗ Вишњић-Подруговић,
Никшић (2011)
ВИЈЕНАЦ СРПСКИ, треће дуплирано издање, САЦ, Нови Сад, 2013.
За штампу припремио петнаестак нових, обимнијих песничких књига!
Објавио је следеће песничке књиге:
СТРАЖА И ГЛАС, Унирекс, Подорица (1989).
ЗАВЈЕТ, Светигора, Цетиње (1997)
ВИЈЕНАЦ СРПСКИ, Светигора, Цетиње (1997)
ЧАВКЕ НАД АМЕРИКОМ, Манастир Подмаине, Будва ,
ПЕГАЗ, Бијело Поље (2004)
ЖЕНА ЖЕТВЕ АНАВИ, ИЗ Вишњић-Подруговић, Никшић (2006)
АНАВИ ЈАВЕ ИЗ СНА,ИЗ Вишњић-Подруговић Никшић (2006)
ТАМО НА ВОСТОКУ, ИЗ Вишњић – Подруовић, Никшић(2010)
ВИЈЕНАЦ СРПСКИ,друго издање, ИЗ Вишњић-Подруговић,
Никшић (2011)
ВИЈЕНАЦ СРПСКИ, треће дуплирано издање, САЦ, Нови Сад, 2013.
За штампу припремио петнаестак нових, обимнијих песничких књига!
Нема коментара:
Постави коментар