Запретани у сопствено ништавило
Сем речи прекора немам шта рећи
Вама којима се џаба чује било.
Доручкујете јуче, ручате данас
Вечера вам засигурно у сутра уђе
Но нема исте трпезе за нас
Јер све што преживате – све је туђе.
Зар вам није доста тај ваш живот мали
Пукнуте конце му не можете спојити
Па сте у туђе прсте упетљали
Дрзнули се другом одело искројити
Прљави, кројите чисто за себе
Не постоји оно, што је за вас драж
Тек ћете осетити како презир зебе
Онда кад вас презре и сопствена лаж.
.
Нема коментара:
Постави коментар