Првенац ини не тако празноглави ко следбеници ови
Низ своју реку снова разлучен остојницом вере плови
С матицом мирном здружиле се руке усмљеног веслача
Нека нова читанка запамтиће песму о ином... Песму ткача
Месечевих нити по кострети ноћи... За век плитког знања
Обала нема квргаве жиле таштина и закачена клепетања
Само мислило соколно разапиње дојучерашње измаглице
Док стрменом брега барјактари глупаво троше пусте вилице
Тамо је читава ларма комедијаша на сугреб с раскршћа стала
Ни ветар љути не застаје у трен да ослушне гласове блебетала
Пркосно носи поруку језе голих грана што се понизно моле
Док сироте кости прозуклим тоном циче у исте оне раздоле
На маргинама света превратничким за нову туђу епопеју
Толико глупих врана у збору црном зачикава једну креју
А она горе упорно крешти и лепета крилима занос кицоша
Тешко се може разазнати ко је ко ал познаје се водоноша
Недорасто за косца на ливадама поезије уз хучну реку
Приземљен патос ума радозналих чворака воли дреку
За несносна чаврљања ни пресудитељ вишњи не мари
Своје висине тамне орао крсташ сам за себе шестари
Уморно сунце зарања своје бледо лице у вршни талас реке
Покуњено од стида вашарске слике бучне птичије дреке
Силазећа тама већ грли поља и мутну реку да опомене јата
Ујдурму предвечерја првенац ини на време разумно схвата
И празноглавље шупљих неће... Дично је ето бити једини
У тоталном распаду стила укуса и лепоте речи... Шупљини
Одјек јеке даје снагу... Упркос понору што га очајно гута
Нека прљава река протиче кроз ноћ са шљамом што плута
Док ова река снова у исти слив с меандрима и мирним током
Неће да се здружи с мутом... Вером се рачва са сузом и оком
Слободна у бистрини... Без крешавих јата другује с месечином
Шапуће и мили даље посребрена... Носи првенца и песму о ином
Не читајте је буквално... Разумите сушту алегорију и шта она носи
Кључ је истине скривен у њој... У скритом спеву спознај јасно ко си
У којој вреви кличете... Камо и куда вас ваши птичији гласови вуку
Ако се у прљавој матици давите... Ини једини вам је послао поруку
Идите на другу реку мира... Чека вас смерна у месечевом загрљају
Заиграност и чаврљања празна у јату смерно свима се опраштају
Бујице шљама и мутљага бујично мину с пустошним ожиљцима
Нека вас не однесу токови ништавила... Жалосно је умукнути с њима
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
Нема коментара:
Постави коментар