субота, 25. октобар 2014.

Марица Мојаш: Писмо мајци

Моја Ружо 
Имам жељу, потребу да ти се јавим, да ти пишем, да ти објасним ,да те молим да ми опростиш што те нисам могла жалити, мислити на тебе колико сам ја то хтела и осећала, што ти нисам показала колико ми недостајеш, колико ти то све заслужујеш.
     Али драга моја ја сам водила борбу са собом ,са тобом, борбу до задњег атома снаге. Терала сам те, гурала од себе да се склониш из мојих мисли, да ми помогнеш!
      Знам да ми не можемо једна против друге, да не могу побећи, да ћеш ме стићи, да ћемо обе битку изгубити!
       Ове ночи сам је изгубила и ево ти се јављам, пишем.
       Све док ниси,,отишла“ могла сам да измишљам ,скривам што ти се често не јављам, да скривам разлоге, хтела сам да те заштитим, али сада када си ти ,,горе“ не могу ништа сакрити од тебе.
       Ти сада све знаш, не могу ти сакрити, немамо исти поглед, исти угао, мој угао је ,,нижи“.
      Обећала си ми да ћеш ми се јавити када одеш, да ћеш ми дати знак да си ту близу мене, да ме и даље чуваш, мазиш и пазиш, али ја не препознајем твоје знаке и ако те тражим свуда и у свему.  
      Можда мора тако,мозда су горе другаправила, боља, лепша, дубља, ти сад знаш ,,тајну над тајнама,“, умела си да је чуваш и на земљи, сад и на небу. И не заборави оно, када дође моје време, договориле смо се да ћеш ме ти прва дочекати и ја ћу се поново родити....


.



1 коментар:

  1. "али ја не препознајем твоје знаке и ако те тражим свуда и у свему. "

    ОдговориИзбриши