АТЛАНТИДА
Рибар ми је давно причао приче
О плавом чаробном мору среће
Тамо још сури орао весело кличе
Док небеским сводом прелијеће.
Далеко на пучини златне рибице
Доносе их у јату ка обали вали
Свјетлуцаве црвене звјездице
У пјеску шкољке и рачићи мали.
Стрме на обали смарагдне стијене
Бљеште у сјају од морске пјене
Около њих пјевају морске сирене
Крадом у морнаре заљубљене.
Те диве нису шетале поред риве
И нису плесале на карневалу
Само су тихо скривене на жалу
Слале осмјехе свом морнару.
Стих од јада не пишу оне без сузе
У тајној шкрињи тамне дубине дна
Најљепше поеме писане пером музе
На тлу ђе нога није крочила ниједна.
Има и једна пећина од правих бисера
А њен улаз у неоткривен свијет води
Сви хоризонти плове до бистрог извора
Ту свако сретно живи у миру и слободи.
МАСЛИНЕ ГРАНА
Након олује маслине грана
По морима сињим плута
Таласима буре протерана
Обалама странима лута.
Опала грана невремена
У песку бледи њен траг
Горак окус успомена
Суза кваси камен драг.
Не питај откуд суза кане
Коју то тугу у себи носи
Комад сломљене гране
Остављен валу да пркоси!
Далеко је сад њен југ
Узани пут камењара
Носталгија једини друг
Док срце болно разара.
Да ли има макар наде
Да види зрак дуге сјаја
И растопи све своје јаде
У крилу роднога краја?
МАЕСТРО
Носталгије запис у тону старе виолине
Танке струне свирају мелодије фине
Оркестар и данас бриљантан је био
У хиљаду ода природи концерт се слио.
Али његов поглед тужан и сијетан
Уз виолину тек маестро је сретан
Нотама нови бољи сан се ствара
Далеко од својих предака завичаја.
Полетна га складба опет зар то носи
У земљу добро знаног такта и соја
Ту хладна бура гудала јеку проноси
Преко ливада и златног житног поља.
Тамо испод спектра дугиног моста
Гдје пјесма ране младости му оста
Усамљен стоји сад некад дома праг
Руком клесаног камена једини траг.
Он музиком вођен около света
Мала ли је у космосу ова планета
Безбројне звезде на небу сјају
Шаљу звуке виолине родном крају.
Драгица Охаши пише хаику, поезију и илуструје књиге.
Учестовала у пројекту "Books for Tomorrow" 2011. Јапан JBBY (Japanese Board on Books for Young People)
Asahi Haikyst Network ISSxe March-April 2011
ЈББY (Japanese Board on Books for Yuong People)
Илустровала је књигу "Највећи балон од гуме" коју је написала Rachel Wilson, „Pickture this“ 2010. Јапан
Захвалница за учестовање на књижевном конкурсу "Кочићево сатирично перо" 2012. Целарево, Србија
Похвалница за песму "Бијела 2012", Бијела, Црна Гора
Рибар ми је давно причао приче
О плавом чаробном мору среће
Тамо још сури орао весело кличе
Док небеским сводом прелијеће.
Далеко на пучини златне рибице
Доносе их у јату ка обали вали
Свјетлуцаве црвене звјездице
У пјеску шкољке и рачићи мали.
Стрме на обали смарагдне стијене
Бљеште у сјају од морске пјене
Около њих пјевају морске сирене
Крадом у морнаре заљубљене.
Те диве нису шетале поред риве
И нису плесале на карневалу
Само су тихо скривене на жалу
Слале осмјехе свом морнару.
Стих од јада не пишу оне без сузе
У тајној шкрињи тамне дубине дна
Најљепше поеме писане пером музе
На тлу ђе нога није крочила ниједна.
Има и једна пећина од правих бисера
А њен улаз у неоткривен свијет води
Сви хоризонти плове до бистрог извора
Ту свако сретно живи у миру и слободи.
МАСЛИНЕ ГРАНА
Након олује маслине грана
По морима сињим плута
Таласима буре протерана
Обалама странима лута.
Опала грана невремена
У песку бледи њен траг
Горак окус успомена
Суза кваси камен драг.
Не питај откуд суза кане
Коју то тугу у себи носи
Комад сломљене гране
Остављен валу да пркоси!
Далеко је сад њен југ
Узани пут камењара
Носталгија једини друг
Док срце болно разара.
Да ли има макар наде
Да види зрак дуге сјаја
И растопи све своје јаде
У крилу роднога краја?
МАЕСТРО
Носталгије запис у тону старе виолине
Танке струне свирају мелодије фине
Оркестар и данас бриљантан је био
У хиљаду ода природи концерт се слио.
Али његов поглед тужан и сијетан
Уз виолину тек маестро је сретан
Нотама нови бољи сан се ствара
Далеко од својих предака завичаја.
Полетна га складба опет зар то носи
У земљу добро знаног такта и соја
Ту хладна бура гудала јеку проноси
Преко ливада и златног житног поља.
Тамо испод спектра дугиног моста
Гдје пјесма ране младости му оста
Усамљен стоји сад некад дома праг
Руком клесаног камена једини траг.
Он музиком вођен около света
Мала ли је у космосу ова планета
Безбројне звезде на небу сјају
Шаљу звуке виолине родном крају.
Драгица Охаши пише хаику, поезију и илуструје књиге.
Учестовала у пројекту "Books for Tomorrow" 2011. Јапан JBBY (Japanese Board on Books for Young People)
Asahi Haikyst Network ISSxe March-April 2011
ЈББY (Japanese Board on Books for Yuong People)
Илустровала је књигу "Највећи балон од гуме" коју је написала Rachel Wilson, „Pickture this“ 2010. Јапан
Захвалница за учестовање на књижевном конкурсу "Кочићево сатирично перо" 2012. Целарево, Србија
Похвалница за песму "Бијела 2012", Бијела, Црна Гора
Нема коментара:
Постави коментар