Здравка Бабић: Ово је моја пјесма

Посвећујем Петру Милатовићу Острошком

У  њој се огледа Билећко језеро и њежни одсјаји плавог мора
У њој миришу моји јорговани, окићена гранчицом бора
Ово  је моја пјесма

У  њој су  моје сузе бистре као  капљице јутарње росе
У њој мирише твоја близина, у  њој се грију моје  ноге босе...

Ово је моја пјесма

Једино  у њој дрхте неспокоји и  немирне ватре горе
Сузе од ноћи кад сам проплакала потекоше  ријеком до Црне Горе.

Ово  је моја пјесма

У  њој сам просула жудњу са усана, у  њој је јесен душу раскопчала
У слапу пољубаца пјене се снови, кријем је као јабуку у њедра
Дрхте под прстима стихови ови.

Опростила  сам себи јер  нисам знала како  у њој  ласте да задржим
Па... са неба  звијезде сам  крала у  звјезданој пјесми
С  тобом да се дружим.

Пронашла  сам мјесто гдје  облаци се љубе у  свили набораној
Пјесму сам крила у  монологу душе
Срце задрхтало с првим пахуљама
У мојој коси Теби огрнутом у мирис снијега полетјеће  соко
Пјесму да носи у  грешном искушењу ко звијезда ће да сија
Писаће ПЕТРУ ОСТРОШКОМ!

.
 

Tweet