и још много џакова приде...
мисле да је њхова срећа ,
што ће на небу да их виде.
Мисле да су сам Бог,
па шире о себи легенде разне
а не виде даље од носа свог
и главуџе су им начисто празне.
Ал живот ствар је нека трећа,
залуд руке бриде од аплауза
Кратак је пут до депоније смећа,
међ картонима ће им завршити гуза.
Но нису они свесни тога,
од самољубља стварају мит.
Праве од себе самог Бога
а дволичност им најјачи штит.
Не виде даље од свог носа
парају главом кроз облаке
док не тресну доле до патоса
и улепе се као жваке.
Нема коментара:
Постави коментар