мом народу, моме роду,
подвикнути морам гласно
Издајнику, том изроду.
Што продаје душу врагу,
зарад новца, зарад себе.
Све нестаде у бестрагу,
Док нам срце тугом зебе.
Нуде, дају у бесцење,
све што нам је срцу мило.
Славно срце мог народа
Тако нешто није снило.
Уљуљкани, успавани
у чемеру своје беде,
одумире један народ,
заћутале главе седе.
Деца наша знати неће
порекло ни име славно.
Биће роба за потрошњу
људскости се сећат' давно.
Све продају, душу врагу,
новац им је задња мера.
Један Јуда за свој народ,
вражија је то вечера.
У дивној нам земљи, красној
рађаће се безимени.
Живеће за тога трена,
нико неће да се жени.
Деци душа за раст треба,
љубав,н ада и доброта.
Све однесе ђаво худи,
понос му је сад срамота.
Тргни ми се роде мили,
подигнимо главу небу.
Живећемо срећно часно,
макар и на сувом хлебу.
Нема коментара:
Постави коментар