Разносићу приче конацима
мигољити мјесечевим корацима
путовати магловитим сокацима
Ноћиваћу у дједовим колибама
дивити ти се над чађавим веригама
њихати се на отпалим багламама
Опл'јевићу сто дулума жита
тамо гдје је земља моја скрита
па ми чељад по свијету сита
Залијеваћу заспалу самоћу
на натри ћу ткати што год хоћу
тихо тише тихо само ноћу
Одвезаћу вјетар из гудура
нек таласа сјешћу му у крило
нека шапће што је некад било
Одлетјећу мајци Јесењина
да је тјешим тужну забринуту
када стоји у старом капуту
Можда сретнем и ''Слугу Јернеја''
и натрапам на ''Гроб Слатке Душе''
нек се сузе у оку осуше
Потражићу Лују у снијегу
размрсићу Гордију чворове
а остаћу опе' на свом бријегу
Пронаћи ћу крчму ''Три шешира''
и у крчми крчмарицу Мару
вечераћу с Ђуром на Липару
Расипаћу пјесме долинама
нек пјевају виле утринама
посијаћу слогу међу нама
Посадићу дрворед љубави
нек шапуће над пјесмама мојим
и вјечно ћу ту негдје да стојим
ИЛУЗИЈА
Искриш пред очима моје недођије
сијеваш са муњама по најљепшем хладу
желиш да још буде то што било није
да запросиш своју несуђену младу
Трагаш путевима наших загрљаја
и за мене питаш непознате људе
са кошуље тргаш дугмад од очаја
јер то што је прохујало не може да буде
Лебдиш с орловима надлијећеш планине
пловиш облацима изнад мога града
и у траку сунца што понекад сине
своје руке пружаш још сам твоја нада
Некад ми се учини слети твоја сјена
на папир пожутјели из писама твојих
између нас двоје та је друга жена
па уклања прошлост из уздаха мојих
Угасло је сунце зашли су облаци
омеђило вријеме наше давне снове
сва наша маштања однијеше конаци
али моје срце још те увијек зове
У ТВОМЕ СНУ
Ти ћеш зар..
Упрегнути вранце немајуће
у бијесном суноврату времена.
Вјетар да кочија у бездуб
метући гривом звијезде.
Ти ћеш зар...
Покрити очи невидом
за утјеху недоживљену.
Заронити жељу у дно препона неистрага
за зеру мене.
Ти ћеш..ко зна?
Свануће окупати искричаво
наискап попити росу,
за моју стопу оцртану
у глибу водостихије.
Ти ћеш зар..
Огњити очајем планинске врхове
у машти уобразиљи,
за угао мога ока у њима.
Знам те..
Пловићеш ноћас свемиром
чешући жељу о облаке
за бјелутак моје пути.
Тонућеш испливавати
појешће те снови.
А ја ..
Испод плашта црног
уснућу спокојно
у честици постојања.
Јер..знам те..
СЈЕТА
На пустој ђедовини мојој
изула се сјета.
Ћарлија боса с краја на крај.
Радознало се пеља
по паучини тавана.
Пипа зарђале багламе
прозора прошлости.
Завирује у наћве
напуштеног берићета,
па шета....распојаса
по трбуху остава,
по траговима подрума благодати.
У мочилу мочи ноге,
па се на ледини протегне,
моја сјета распета.
Ту и тамо пресамити
додир у ризницу успомена,
па..опржи до сржи...
по бешици одрастања,
по митлу за перчин,
по..траговима младине.
Кане на мајчину руку ледену,
па боли до боли.
По татином плугу, по стругу,
по тељугу...
па опржи до сржи.
Наум јој да ми проблеме прави,
да ме дави,сјета проклета.
На арману вија, своје ате крилате,
без мога тате, да сламу млате.
па се врате....
Кроз котаре заборава,
фијуком вјетра.
И...у тканицу без игле,
ређа ђинђуве сјећања.
То боли, боли до боли,
тај ђердан успомена,
што објешен о врат,
дави и гњави да се не заустави
Склоност и дар писања открива још у основној школи на литералној секцији, те тако пише годинама за своју душу. Презаузетост послом и породицом спречава је да објави своју поезију те је прву књигу ''ОСЈЕЋАЊА И СЈЕЋАЊА'' објавила 2010.године, да би недуго после објавила и ''ТРАГОВИМА ПАСКРШЋА''.
Заступљена је у десетак заједничких збирки и неколико пута награђивана за своју поезију. У припреми за штампу су јој двије књиге поезије: ''КАД СРЦЕ ПРОГОВОРИ'' и „ТАМО ГДЈЕ ВОЛИМ ПЛАКАТИ''. Пише и пету књигу.
Нема коментара:
Постави коментар