понедељак, 25. август 2014.

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ: КАМЕН КАО ВОДА

Пеко Лаличић
КАМЕН СМО
У ЗЕМЉИ НАМ ЈЕ МЕСТО


Из земље
земљани
на земљу
дођосмо
паучином повезани


из земље
камени
крочимо
из камена
руже недримо
у бетон их и челик
претварамо
трн бивамо
лелујамо
карике састављамо
у ланце ређамо
у небо дижемо
на земљу враћамо


из земље
у камен

у људе
у птице

у жито
сазревамо


трчећи
почасни круг
дарујемо
каменујемо
каменимо
земља бивамо

камен смо
у земљи нам је место






КАМЕНИ КРУГ, КРУГ КАМЕНА

Камен
у земљу
риме враћа
спас тражи
у расутој тишини
догорелим ватрама
продуженом времену


плоди чежњу
жили живот
и претаче га
из облика у облик
остављајући
отворене вратнице
бива времепис
повремен
добродошао
жаљен
и невремен


у каменом кругу
распоређен
цвета
и силази
у круг камена
одакле се
изнова пропиње
битише
и враћа
у земљу
да окамени риме
и настави камени круг
до новог почетка
круга камена



КАМЕН КАО ВОДА,
ВОДА КАО КАМЕН


Тече
по мени
као вино
као метал
као храна


тече полако
с мене
на мене


у темељу му
огањ
птица
и луч у пркосу


да моје воде гргоре
да мој камен жубори
ромори
и куља у мени
песму да изнедрим


да се окамени у птицу
над софром
колевком
и бравима хиљађеним
да цингаре јеком звоне
клепетуше да се множе
да теку мед и млеко
жили чојство и јунаштво
и нејач снажи из немира белутка
дојки воћњака
пшенице белице
и бакарних жила
да тече црвена
као вода
као камен
као храна
у данас
у сутра
у сва јутра
што их умива
подиже
држи
и снажи
вода
вода као камен
камен као вода



КАМЕНИ КРИЦИ, КРИЦИ ЖИВЉЕЊА

По камену сивом
каменим кораком
стакленог лица
Она ка мени
корача


замрачи се
камено гувно
пропеше се вранци
запенише гавранови
камен на камен удари


одјекнуше камени крици
потече камена чежња
прокључа небо
сунце оголи
вода изгори


промрзлим језиком
камен
жудњу
испреда


све заледи

огласише се
мине сванућа


крочих
камени корак
и померих одлазак
док не завршим песму
и у кораке камена
уклешем риме



КОРЕН СМО
КОРЕН НАМ ЈЕ ВОДА


Тумачимо водене знакове
док јато птица
усмерено ка југу
прелеће дугу
и растемо
из сања
маховине
и воде
и сплаваримо
с лабудовима
до сазвежђа врба
и коначишта
над уснулим рибама
и воденим ноћобдијама
и будимо се
с петловима
и одморним јатима
и огледамо
у бескрајним чежњама


на обали мекој
прескачемо сунчеве зраке
и окупани росом једримо
за јатом птица
ка мору
ка свом корену
да море ралимо
галебове појимо
и палмама
будемо у корену


корен смо
корен нам је вода


КОСТ СМО И ВОДА

Кост смо
и вода


нит (разума)
која се њише

и ништа више

и то је довољно
за велику светлост
помак сунца
велико славље
дуга путовања
и нове путање


довољно за узлете и прелете
ватре
реч да се усправи
у кост удене
вода да буде
венама дана да се оцртава
да јава буде кост
сан вода


довољно да нас нит разума
жилама воде води
кроз шуме опстанка
заобилазећи кошаве
које би до ума
мрак да ујезере


кост смо
и чудо
што лепоту даје

и будно пристаје
уз будући спектар дуге.



СЛАМКА СМО СЛУЂЕНА

То смо што смо

(камен
кост
и вода)


а сламка смо
варница слуђена сунцем
да буде кост
будућег праска


семе загледано у воду
кружног тока


будући сјај белутка...



БИЉЕШКА  О АУТОРУ


      Пеко Лаличић је рођен 29. септембра 1944. године у црногорској вароши Гусиње.  Мастер је менаџмента, дипломирани политиколог и управни правник. Пише савремену и поезију за децу, прозу и афоризме. Објављује у бројним књижевним  и другим листовима и часописима. Заступљен је у више антологија, зборника, алманаха ...
Објавио је следеће књиге:
- Исклизавање из сна – поезија, (на румунском), 1993;
- Мирис сенки свуда – поезија, 1995;
- Распевани азбучник – поезија за децу, 1999;
- Вртоглавице ума – афоризми, 2007;
- Бели лавиринт – роман, 2010;
- Крива огледала – афоризми, 2011;
- Изговарам себе – поезија, 2012;
- Сунце у откопу – поезија, 2012. и
- Звездама у сусрет – поезија за децу, 2014.
       Стваралаштво му је превођено на енглески, руски, румунски, бугарски, македонски језик.
Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Мајданпеку.



 



Нема коментара:

Постави коментар