Траг светлости скривен
Иза таме ока, води до
Тајних одаја душе
Где станује љубав
Лавиринтом у коме се
Преплиће јуче и сутра
Тешко је пронаћи пут
На сваком скретању
Боду сећања
Која не дају Сунцу ван
НЕДОРЕЧЕНОСТ
У свакој ноћи има недоречености
На које се стављају три тачке
Које марширају вођене
Пулсирањем звезда на небу
Иако помраченом
Чекају миг Месеца
Еонима наученог мудрошћу
Да се од три творе у једну
Или у знак бесконачности
Који у предзнаку има Сунце
КАО СТАКЛО
Стаклене рибе
Пливају
По реци живота
Само је крв
Болно стварна
Кад кренем
Босом ногом
Узводно
И станем на
Стаклено јуче
Постасмо
Крхотине
Новог дана
КАО РАВНОТЕЖА
Када ти делић васионе
У облику човека
Насели све пределе ока
Па по њему мериш
Да ли је ноћ или дан
Схватиш да си заправо
Балансер на танкој жици
И да ти равнотежу одржава
Само сјај у очима
Тог човека
Који те отима понору
КАО ПРОСВЕТЛЕЊЕ
Када у дану вођена
Сумрацима
Који не воде никуд
Сем у предворје таме
По којем се лута
Без наде да сване
Направим папирне бродове
Да ме однесу тамо
До вечитог сјаја Сунца
И још много даље
Где слутим
Да срце светлости станује
НЕИЗРЕЧЕНО
Лепота неизреченог
Која се крије
У назнакама јутра
Надолезећег
Надмашује сваку реч
Изречену
У дану што згасну
Заробљену
Копреном плавог сна
ВЕРОВАХ ТИ
Веровах ти
Као слепац
Коме су обећали
Да ће му
Вратити вид
А ти си ме одвео
У салу за обдукцију
И живој ми
Извадио срце
Сад живим
Мртвим животом
Са сећањем
На Сунце
И откуцаје
Срца
HA КРАЈУ
Сви ћемо једном
Завршити исто
Постаћемо
Пепела прах
Само је питање
Колико ћемо
Још на Земљи
Горети дуго
ТРАГ
И када прође све
Остаће нешто
Као траг
Сведочећи
О нама
Да смо
Некада били
Тек пољубац благ
Мекан и податан
Као додир свиле
ТРАГОВИ
Све трагове
Спрале су кише
Бујице однеше
У бестраг речи
Над празним коритима
Лебди мукла тишина
Прекинута тек криком
Залутале птице
СВЕТЛОСТ И ТАМА
Светло са прозора
Обасја реку купајући се
На огледалу мирне воде
Чинећи ноћ дупло светлијом
Када утрне и задње светло
Прозоре реку и град
Обавиће мрак
Светлост се може
У безброј нијанси множити
Једино је тама увек тама
СЕНКЕ
Развлачи се дан
Са њим и сенке
Нас двоје
Свако на своју страну
Наше сенке још увек
загрљене стоје
Наше сенке
Уместо нас се воле
КАДА ТЕ ОТМЕ ДАН
На барикадама јаве
Дан се још брани
Последњим трагом светла
Пред спуштеним трепавицама
(Безуспешно)
Сан као услишена молитва
Изговорена пред спавање
У чизмама од седам миља
Лебди пределима сновидице
На барикадама сна
Ноћ се отима дану
Сликама које би да трају
Утиснуте у пергамент душе
(Узалуд)
НЕМО ЈУТРО
Залуд је Сунце
Просуло своје зраке
Да угреје од бола
Смрзнуту Земљу
Уштап се синоћ скрио
Ни суза Данице
Ни зов осталих звезда
Не открише га
Глува ноћ
Јутро немо
Породила
КАО СЕТВА
Јалово семе
Благородна земља
Благородно семе
Јалова она
Заорана и посејана
Остаће к'о пустиња гола
Од семена оста
Само љуштура празна
Залуд би сетвени труд
И љубав у то унесена
НЕСАН
Разбила ноћ
Сан у несан
К'о крчаг
Медовине
Пелином поста
Свака мисао
У којој ниси
Зора ме
Будну затиче
КАО ИСКРА
Само онај
Ко је годинама
Живео у тами
Коме су друштво
Правиле сене
Које лелујају
По зидовима
У мраку
Види лепоту искре
И одраз Сунца
У властитом оку
КАМЕН И ЈА
Кад ми се очи упију
У твоју слику
На хладном мермеру
Осетим како тонем
У дубину твојих очију
Прожимајући се
Са каменом
Више ни сама не знам
Да ли сам
Постала део њега
Или је камен постао
Део мене
КАО ТИТРАЈ НОЋИ
Када располовиш ноћ
Оштрицом која отима снове
Очима у којима си још
Жива слика, нема свитања
Тек слабашни титрај
Умирућег свица наговести
Да скоро ће први петли
Последњи пут запевати
Ламент самима себи
Несвесни да јутро доноси
Вечити мрак за неке
ОД ВРИСКА ДО ВРИСКА
У болу рођени
Врисак нас дочека
Живимо са осмехом
Или привидом истога
Кад једном одемо
Суза и врисак нас испрате
Од вриска до вриска
Живота круг се затвара
ОД ПЛАТНА ДО ПОКРОВА
Био си моје платно
Боје неба у освит
По коме сам писала
Властитим срцем
Сада си покров
Спреман за покоп
ИЗЛАЗ
Над распуклом надом
Дрхтавом руком
Пишем стихове
Самоћа проговара
Тескоба се завукла
У најдубље поре
Излаз је само
Бледа слика
Привиђење без облика
ПУТ ЗА НИГДЕ
Мојом крвљу
Исписујеш своје
Путеве
Сузама бисерним
Нижеш
Путоказе
Моје су очи
Крајпуташи
Некадашње светлости
О НАМА
Један тренутак
Додир и дрхтај
Забележени
На обронцима
Сећања
Место где су се
Жеље среле
Вулкан
Вечно активан
Записан
У бесконачности
Времена
ШЕТАЧ
Балансирам на жици
Између бити и не бити
Тргујем са животом
Ругам се смрти
Чекам, радознала
Која ће страна претегнути
НОВО РОЂЕЊЕ
Поново рођена
У твоме погледу
И плавом огњу
Твојих очију
Из којих, као лава
Жеља извире
Првим вриском
И удахом
Уписујем се
У књигу живота
Наново рођених
Запечаћену
Твојом љубави
УЗАЛУДНОСТ
Не храни наду
Узалудношћу
Јер би ти јалова
Вера у боље сутра
Могла као кост
У грлу запети
А очај
Дан у вечити мрак
Претворити
ВУК
Међу зверима
Са људским кринкама
Високо изнад њих
На осамљеној стени
Он је гласно завијао
Срећан што нема маску
И што на себи носи једино
Кожу планинског вука
ЗАТВОРЕНИ КРУГ
У тами разливена сенка
Чују се његови кораци
Како одлазе
До свитања је још дуго
А земља је округла
Вратиће се
Памтиће сан трагове
Да по истим стопама
Ми дође
Нема коментара:
Постави коментар