 |
|
Горица Станковић, САМА, поезија Издавач: Филкес, Лесковац 2012. Уредник: Радисав Филиповић Рецензент: Маре Каранфиловић |
ЧАРОБНИЦА
Чаробница кад бих била
помогла би људском роду
раширила своја крила
жеднима бих дала воду.
помогла би људском роду
раширила своја крила
жеднима бих дала воду.
Нахранила свет бих цели
сви би исти тада били
поделила хлеб бих бели
поделила осмех мили.
сви би исти тада били
поделила хлеб бих бели
поделила осмех мили.
Улепшала дан бих сваки
љубављу га ја данила
сви би онда били јаки
а мржњу бих сахранила.
љубављу га ја данила
сви би онда били јаки
а мржњу бих сахранила.
Тад бих злобу које има
ставила у неку торбу
бацила у бездан глуви
нека труне нек се мрви.
ставила у неку торбу
бацила у бездан глуви
нека труне нек се мрви.
НИСМО СХВАТИЛИ КРАЈ
Да ли си некад осетио у трену
да ми твоја страст недостаје?
Да ли си некад љубио сену
и био лептир што у лету нестаје?
да ми твоја страст недостаје?
Да ли си некад љубио сену
и био лептир што у лету нестаје?
Да ли си грехове и моја надања
однео далеко, у рано свитање?
Да ли си био јачи од падања
и ниси знао одговор на питање?...
однео далеко, у рано свитање?
Да ли си био јачи од падања
и ниси знао одговор на питање?...
Да ли си чекао лагане кораке
претворен у наду и мили звук,
или си рукама пипао облаке
желећи загрљај и знани струк?...
претворен у наду и мили звук,
или си рукама пипао облаке
желећи загрљај и знани струк?...
Јеси ли желео комадић среће
са мојих усана ко росе кап,
или си веровао да киша све ће
однети као огроман слап?...
са мојих усана ко росе кап,
или си веровао да киша све ће
однети као огроман слап?...
Узалуд плачеш и зовеш, мили,
снови су прошли ко цветни мај.
Можда смо увек у заблуди били
и нисмо схватили да је крај.
снови су прошли ко цветни мај.
Можда смо увек у заблуди били
и нисмо схватили да је крај.
А ТЕБЕ НЕМА
Расуле се звезде у тихој ноћи.
На плавом ћилиму месец дрема.
Још једна ће ноцћ предуга проћи,
а тебе нема, а тебе нема.
На плавом ћилиму месец дрема.
Још једна ће ноцћ предуга проћи,
а тебе нема, а тебе нема.
Уснуо град светла се гасе
и никад можда неће да сване.
Бројим тренутке ко вечне часе
и твоје пољупце као тешке ране.
и никад можда неће да сване.
Бројим тренутке ко вечне часе
и твоје пољупце као тешке ране.
По неки пролазник улицом мине,
док месец криви на стаклу виси,
па ми у оку варница сине
и мисао чежњива да можда ти си.
док месец криви на стаклу виси,
па ми у оку варница сине
и мисао чежњива да можда ти си.
Предуга ноћ као моја туга.
Звездано око у оку гасне.
Ако је љубав далека пруга,
твоји возови увек касне...
Звездано око у оку гасне.
Ако је љубав далека пруга,
твоји возови увек касне...
Чекаћу ново јутро да сване
са озвезданог плавог трема.
Понекад лик твој из таме плане,
а тебе нема, а тебе нема...
са озвезданог плавог трема.
Понекад лик твој из таме плане,
а тебе нема, а тебе нема...
УСЕЛИ СЕ У САН МОЈ
Усели се у сан мој,
нађи пречицу до мог срца!
Отерај немир и неспокој,
из душе која болно грца.
нађи пречицу до мог срца!
Отерај немир и неспокој,
из душе која болно грца.
Усели се у сан мој,
нека те донесе ветар мог хтења!
Рукама својим распарај крој
хаљина мојих бесаних бдења.
нека те донесе ветар мог хтења!
Рукама својим распарај крој
хаљина мојих бесаних бдења.
Усели се у мој сан,
подстанар буди у мојој глави!
Усели се бар на један дан,
нека нас покрије облачак плави.
подстанар буди у мојој глави!
Усели се бар на један дан,
нека нас покрије облачак плави.
СА ДРУГИХ УСАНА
Расточене жеље отичу,
успавано небо будим.
Док бистре реке протичу,
распукла њедра ти нудим.
успавано небо будим.
Док бистре реке протичу,
распукла њедра ти нудим.
Дозиваш ме са других усана,
гасиш мога ока сјај.
Испод наталоженог ћутања,
уздахнух - сад је крај.
гасиш мога ока сјај.
Испод наталоженог ћутања,
уздахнух - сад је крај.
Нема осмеха што ме красио,
јер ти си корен мојој самоћи.
Све сто сам палила,ти си гасио.
На коју страну и куда поћи?
јер ти си корен мојој самоћи.
Све сто сам палила,ти си гасио.
На коју страну и куда поћи?
ПРОКЛЕТА ЗИМА
Изађи, зимо, из мојих груди!
Нећу те више, много си хладна.
На неком другом месту буди,
ја сам ти, зимо, топлине гладна.
Нећу те више, много си хладна.
На неком другом месту буди,
ја сам ти, зимо, топлине гладна.
Ту моју причу и Месец зна.
Кројио мени хаљине за сутра,
са мном ћутао у немиру сна,
слао ми звезде да чекам јутра.
Кројио мени хаљине за сутра,
са мном ћутао у немиру сна,
слао ми звезде да чекам јутра.
Звезде ми чежњу оросиле,
ветар брисао сузе са лица.
Док су ми зоре пркосиле,
пожелех да сам птица.
ветар брисао сузе са лица.
Док су ми зоре пркосиле,
пожелех да сам птица.
Птице воле небо и облаке,
топлину пролећа и лета.
Пожелех и ја процветале кораке,
изађи из груди нека си проклета.
топлину пролећа и лета.
Пожелех и ја процветале кораке,
изађи из груди нека си проклета.
БАТ КОРАКА
Видела сам јутра и зоре,
видела сунце иза облака.
Видела поља видела горе,
чула бат његових корака.
видела сунце иза облака.
Видела поља видела горе,
чула бат његових корака.
Осетих љубав, слађу од вина,
беху ми образи бели и снежни.
Поста ми душа виолина
са које се разлежу тонови нежни.
беху ми образи бели и снежни.
Поста ми душа виолина
са које се разлежу тонови нежни.
Севну муња, изгореше снови
пољупци среће нису били моји.
пољупци среће нису били моји.
Нестаде јутро, неста и зора.
Сунце се сакри иза облака.
Нестаде поље, нестаде гора,
не чујем бат корака.
Сунце се сакри иза облака.
Нестаде поље, нестаде гора,
не чујем бат корака.
ГОЛЕ ГРАНЕ
Залепише се туге на мене,
као мраз на гране голе.
Осмех ми лажан, очи снене.
Руке ми празне, речи се ломе.
као мраз на гране голе.
Осмех ми лажан, очи снене.
Руке ми празне, речи се ломе.
Ломе се снови, немир их стезе.
У раскораку, без одјека, вечито жедна,
и нема ничег да ме за тло веже.
Ветрови наде шире ми једра.
У раскораку, без одјека, вечито жедна,
и нема ничег да ме за тло веже.
Ветрови наде шире ми једра.
Молим ветрове за лепше снове
и твоје руке да дамаре вежу,
да недостижно сунце буде моје,
да голе гране висе не резу.
и твоје руке да дамаре вежу,
да недостижно сунце буде моје,
да голе гране висе не резу.
ГДЕ ЈЕ МОЈ ПУТ
Ко просјак на прагу
напустеног дома
стојим на путу
муње и грома.
напустеног дома
стојим на путу
муње и грома.
Дан се сакри од мене
а дан је дану пут
сунце прави сене
у ноћ њихову скут.
а дан је дану пут
сунце прави сене
у ноћ њихову скут.
Где је мој скут
где је мој сан
где је мој пут
где је мој дан?
где је мој сан
где је мој пут
где је мој дан?
МОЈЕ ПЕСМЕ
Лед је горео док сам са неба
голим рукама пипала облаке
за срећу знала да мало треба
у сну оживљавала твоје кораке.
голим рукама пипала облаке
за срећу знала да мало треба
у сну оживљавала твоје кораке.
Сањала сан за нови дан
затворена у кавезу као птица
рукама својим меким ко лан
брисала сузе са бледог лица.
затворена у кавезу као птица
рукама својим меким ко лан
брисала сузе са бледог лица.
Све моје радости и моје туге
ставих ко печат на папир бели
сликах их бојама шарене дуге
да оживим осмех увели.
ставих ко печат на папир бели
сликах их бојама шарене дуге
да оживим осмех увели.
И небо је знало да заплаче
кад сам од туге писала риму
Сунце ме грлило све јаче и јаче
из груди мојих топило зиму.
кад сам од туге писала риму
Сунце ме грлило све јаче и јаче
из груди мојих топило зиму.
Сањала сам мирну луку
спасавала брод што тоне
за спас тражила само руку
ветрови немира да ме не ломе.
спасавала брод што тоне
за спас тражила само руку
ветрови немира да ме не ломе.
Имала све немала ништа
жедно срце је жуч пило
сакупљала пепео крај згаришта
срце је лепше снове снило.
жедно срце је жуч пило
сакупљала пепео крај згаришта
срце је лепше снове снило.
Оштрица мача ме је секла
срце се распукло ко од олова
цутала на огњу се пекла
садила цвеце на месту корова.
срце се распукло ко од олова
цутала на огњу се пекла
садила цвеце на месту корова.
Рођена с дусом да себе дајем
непронађена јос постојим
обасјана сунцевим сјајем
јос увек плаво небо волим.
непронађена јос постојим
обасјана сунцевим сјајем
јос увек плаво небо волим.
У сну без сна зора ме будила
румен стављала на бледо лице
плавом небу њедра нудила
сањала да летим крилима птице.
румен стављала на бледо лице
плавом небу њедра нудила
сањала да летим крилима птице.
Скидала у сну хаљине тесне
трчала по ливади сањаних снова
оставих траг пишући песме
не желећи живот препун бола.
трчала по ливади сањаних снова
оставих траг пишући песме
не желећи живот препун бола.
Сахранила срећу што ми је узе
бацила све ружно у бездан глуви
тражила да ми се врате сузе
на путу живота што се мрви.
бацила све ружно у бездан глуви
тражила да ми се врате сузе
на путу живота што се мрви.
Хтела да градим дворац љубави
давала звездану нит из душе
ковала гнездо ланцима најдебљим
скидала окове који ме гуше.
давала звездану нит из душе
ковала гнездо ланцима најдебљим
скидала окове који ме гуше.
Новим ветрима сунце ловила
срцем својим песму писала
од живота се нисам уморила
нисам живела, само сам дисала.
срцем својим песму писала
од живота се нисам уморила
нисам живела, само сам дисала.
Научила тугу да хучи тише
бескућни праг ми једино оста
све сам радила не могу више
судбина моја нека ти је проста.
бескућни праг ми једино оста
све сам радила не могу више
судбина моја нека ти је проста.
(Из збирке стихова САМА")
БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ
На песничком маратону у Алексинцу 2013. године освојила другу награду, а у Горњем Милановцу на 24. песничкој манифестацији другу награду.
Песме су јој објављиване у зборницима:
-Зборник ”Рујно”, Горњи Милановац
-Интернационални зборник “Арте стих 2013”, Београд
-Књижевне новине “Свитак” 2013., Пожега
-Зборник “Миришу брда на шљиве зреле”, Страгар
-Зборник “Прљача”, Босна и Херцеговина
-Зборник “Снага ријечи” Босна и Херцеговина
-Зборник “Синђелићке чегарске ватре” 2013., Ниш
-Зборник “Бранко Миљковић” 2013., Ниш
-Зборник “Мирис Божура” 2013., Крушевац
Песма “Тајни вео” је на сајту поезија.срб проглашена за
песму месеца, јула 2013. године.
У 2014. години, песме су објављиване у
-Међународна збирка песама и прича “Толеранцијом
85
Месечева тајна
уметности кроз живот” 2014., Суботица
-Зборник “Вршачко перо” 2014., Вршац
-Зборник савремена љубавна поезија, 2014., Београд
-Зборник “Слапови” 2014., Вучје
-Зборник “Своме роду од Косова до данас” - Видовданске
бесједе 2014., Вучјак, Босна и Херцеговина
-Зборник “Осветљење 2014”, Ниш
-Зборник “Биљобер 2014”, Соко Бања
-Зборник “Синђелићке чегарске ватре” 2014., Ниш
-Књижевне новине “Свитак” 2014., Пожега
-Интернационални зборник “Арте стих 2014”, Београд
Нема коментара:
Постави коментар