среда, 03. јун 2015.

Радмила В. Стојановић: Кораци будућих нада

А професори мили
и матуранти даровити, драги,
лепи, успешни били,
осмеси су им благи.

Растанци сузе маме,
мајице исте носе,
 блистају слогани одељења,
понос, умеће поколења.

Туга опрезне стиже,
латинична штампа слогана,
ћирилица непотребна,
технички, можда,страна.

По медијима речи хвале,
о академској каријери, 
у иностранству  ће студирати
и туђе земље подизати...
породицу или заобићи, или
егзотичну, мешовиту формирати

Надом плаветном, небу слична,
Мајица мноштво на њима блиста,
Са ћириличним натписима, 
на изузетним ђацима,
 а дар је града Петровграда јуче,
а Зрењанина сада,
а примењено у штампи писмо,
опстанка блиставог нада !!!

На девојкама, нежнија нијанса,
За умудривање, укорењивање,
у  Светосављу, последња шаснса!

О наде наше, размислите, одлучите:
путем нестанка или живота?


Да ли нас  грли  радост буђења
 и опстанка,
 некад витешког народа ,
или изумирање,
 попут Инка, Маја, Сумера, Хазара,!?

Ако  постанете  туђински  становници,
ко ће нам народ умудрити, одуховити, укоренити,
упутити,  лепотом  опстанка оденути ?
Ко ће нам земљу настанити,
 ослободити, изградити, одбранти ?
Ко ће традицију наставити ?

На коленима приклоњеним,
И  Молитвено  ридајући:
„Децо, брините о својој кући,
О  своме  писму, певајући,
о вери својој, Светосавци ,
о земљи својој, Православци ...“
а и ви који Православни  нисте,
 зашто да земљу у којој се родисте
пропасти, нестанку препустите?



Нема коментара:

Постави коментар