уторак, 09. јун 2015.

Славимир Ј. Зеленкапић: Умље сишло са престола

Престројавам зависности ваше на узлету срме
Гротло се цери задављено са литице стрме
Глагољају исту лудост празне усне доколице
Предујам се крчми тајно у наручју одметнице

Тресак поскоком врисне под пазухом дужне суре
На појаву града тучног неба куда трче авантуре
Заручене мисли чежњом грле претег на узглављу
Источили сте једи луде... Сад точите зелен мрављу

Гласно Богојавље буди савест успавану у олтару
Лето још пристигло није... Дан се губи... Кипи јару
Околишу јаве ситних збиља на глумишту пре одбола
Нека присна смена месечари умље сишло са престола

У адакта одложено с мемлом кужном... Још се буни
Грч раздора све је јачи с мливом белим док се труни
Пресек житни у покладе мало грсти заветнички чува
Прозор неба на истоку стиснут дражи поколења глува


Небеским пругама кочија сањари... Запитаности путују
Агилни емисари... Заговорници рески прорези у нечују
И наде извиднице укотвљене на броду вере у залеђу луке
Простаке не зовите у мој табор но мудре и леворуке

Трудна пасија породиће невиђено... Не кршите јој крила
На растројеном челу параде стигао је несклад ништавила
Шипражја нагонски обујмицом грле у знаку дивљине
Сви свеци огрезли у грех донели суд да љубав расчине

Подбрадак подрхтава на малу љутњу искоса затечену
Зеницом ока ткану... По росном покривачу јутарњу сену
Плази издајник саобразан црву лаком на моју срж белу
Зашто образлагати ситнице тврђом необоривом у начелу

© 09.06.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић
књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме
zelenakap.blogspot.com



1 коментар:

  1. Анониман10. јун 2015. 02:14

    Хвала бистроумни Човече /са великим почетним словом уз твоју човечност/ за објаву. Видим да си јој и повод препознао, иако не носи посвету. Умље или ти „безумље“ није достојно престола. Срамотом је сишло и ако умишља да је срасло и окаменило се на каменом престолу. Табор није за простаке ни за „свеце“ огрезле у греху, који кривим судом рашчињавају љубав, а канонизују сујету и злобу.

    ОдговориИзбриши