Мирјана Ћалић Лукић: Прије него то буде заувијек

Мирјана Ћалић Лукић,
добитник Златне лире
на Мајским сусретима писаца расејања
у Франкфурту 23. маја 2015.године

(Мајци)

Молим те,
прије него усниш,
још једном врата ми отвори
истим оним кораком
чији одјек чувају ливаде мог дјетињства,
и не дозволи рукама да задрхте
док се твој њежни загрљај,
као врисак,
разлијева увојцима које си ми некад плела.

Сусретом наших погледа,
у зјеницама,
остави ми зраку сунца
за лакши почетак сваког новог дана,
и опрост
да га омотам око срца,
пригушим јецај и стиснем у њедра,
дубоко,
у бездан своје боли.

Остави ми осмијех изгубљен одрастањем,
нову наду да придржи тугу,
неизречено и никад доречено
да чувам од заборава
док се одмараш од живота.


Молим те,
прије него то буде заувијек,
нека се небо обоји у плаво,
нека наша тршња замирише
и латицама заспе небеске кочије
у замјену за све што желим ти рећи
а снаге немам.



Ова песма је награђена Златном лиром на Мајским сусретима писаца расејања у Франкфурту 23. маја 2015. године.
(Уредник)

Tweet