петак, 22. мај 2015.

Татјана Крповић: Ћутање за Јерину

Јасни Миленовић
 
Ево стојим пред тобом,
Владичице,
скамењена пред тврдим
Ђурђевим градом,
јер мрак је свуда
и нигде светлости.
нигде пријатеља,
хладни ветрови
ломе душу.


Ћутим и молим се,
децу сам туђину дала.
очи синовљеве
сам им дала,
ћерку у бол послала,
за Твоју светлост,
за шаку слободе,
саградих градове спаса,
а добих горчину звезда,
мржњу народа.


Све што чиних,
Владичице  моја,
чиних као мајка,
да пород свој заштитим,
да дом свој заштитим,
Владичице моја,
Ти ћеш разумети,
Твога сина су на крст разапели,
док ти се утроба кидала,
Ти си била
нада и љубав.
Утеха.
Суза.
Владичице моја,
спаси род моја,
дом мој,
хладни ветрови
раздиру 
земљу моју.
Тишина
громогласно  одјекује.

 



Нема коментара:

Постави коментар