понедељак, 25. мај 2015.

Петар Милатовић: Лепше ми је у гробу него у Србији

    Љут на Радоја Домановића, који се улењио и не устаје из гроба, лепо одох и посетих га. Пописмо неколико чашица разговора.
- Је ли, бре, Радоје, зашто си се улењио и не устајеш из гроба кад те жељно чека цела Србија и сви остали Србљи, разбацани по овој белосветској помрчини?
- Ма шта ћу им ја кад они данас имају слепог Вођу?
- Како шта ћеш нам, црни Радоје, зар не видиш да нас овај слепац већ довео до ивице провалије?
-  Ма лепше ми је у гробу него у Србији!
- Немој тако, црни Радоје...
- Шта немој? Кад бих сада устао из гроба сви би потегли глогове кочеве да ме што пре прободу као да сам нови Сава Савановић.
- А можда би избегао да те прободу глоговим коцем?
- Једино ако бих успео да емигрирам могао бих да се спасим!
- Зар?
- Да, да, само емиграција би ме спасила.
- Радоје, то је тешка оптужба ових тужних Србаља!
- Зар највећи српски светац Свети Саво није умро у емиграцији? У Трнову. И замисли да и Свети Саво данас заједно са мном устане из гроба.
- Шта би било?
- Скочили би весели Серби данашњи да нас обојицу поново отерају у емиграцију.
- Црни Радоје, шта ми све наприча?
- Да, да, данашњи Серби би у емиграцију отерали и Владику Рада, и Црнога Ђорђија, и Кнеза Лазара, и све сербске војеводе, Гаврила Принципа би стрељали одмах после рођења из превентивних разлога, ма све би ови данашњи отерали у емиграцију.
- Ауу, црни Радоје, зло нам се пише!
- Је ли ти сада јасно зашто је мени далеко лепше овде у гробу него у Србији?
    После ове упитне реченице занемех и одлучих да зашиљим оловку!
  Истовремено на ум ми паде први стих Светога Саве из Слова о мукама „Помешах се са стоком неразумном“! Ништа се није променило од тада!


 
(Одломак)




Нема коментара:

Постави коментар