Славимир Ј. Зеленкапић: ЈА НЕ ПРИЗНАЈЕМ ОВАЈ СУД!

   Нисам Сократ, Лутер, син Божји, ни онај, коме се приписују речи наслова, али јесам жртва која пита по оном Библијском ко ме и зашто удари? Спреман сам да окренем и други образ и да опростим Јудин пољубац. Нема оног али, нити људског ми им праштамо, али не заборављамо. На почетку проговарам: Опрости им Оче јер не знају шта раде! Иза молитве следује све ово друго, не као супростављање незабораву, него као опомена онима који из искуства могу да имају поуку да и сами не би преживели љагу која је мене, не мојом вољом, задесила.

ЗАОБИЛАЗНО 
ОКО КРАГУЈЕВЦА  

    Коначно на инсистирање господина Петра Милатовића преко Беча у Крагујевац и до мене стигао је факсимил  „одлуке о искључењу“ из Удружења писаца Крагујевца, након три седмице од доношења, иако је ја нисам ни дан данас примио. 

   Уочљиво је још на први поглед сијасет чињеница. У преамбули одлуке, што је правна обавеза, нема ниједног навода на основу чега се иста доноси. Изостало је нужно позивање на одредбе Статута Удружења, или неког другог законског основа.  Стоји у заглављу да је то ОДЛУКА УПРАВНОГ ОДБОРА УПК,  а да иза ове одреднице нема броја одлуке по коме би се могла сматрати званично заведеним актом. Ако се печатом и потписима указује на њену оригиналност без потписа одговорног лица то је документ без уобичајене форме. Потписи на одлуци казују и нешто друго. У наводу стоји да је одлука донета једногласно, а сами потписи то демантују, јер одлука није од свих потписана. Наводни датум на одлуци у односу на датум доношења недвосмислено потврђује да је одлука писана накнадно, што опет имплицира да они који су одлучивали и гласали нису гласали за конкретну одлуку, или предлог одлуке у овој форми. Наводни Одбор по овоме није имао нацрт одлуке пре одлучивања, што је законитост и правна нужност које у овом случају нема. Где је записник са седнице органа који је одлучивао?
 

     Питања се могу низати у недоглед. По садржају образложења јасно је да одлуку није писао неко ко званично представља Удружење. И по овоме има неколико битних чињеница међу којима је прва да у читавом случају на одлуци у доњем десном углу нема потписа „председника“  као одговорног лица.

     Друго у спорној одлуци стоје имена наводног „управног одбора“ који су изманипулисани од стране иницијатора одлуке.  Постављам јавно питање на првом месту г-дину Милети Пауновићу, а иста се односе и Александра Живковића и Драгана Пантелића: знају ли они ко сам ја? Јесу ли ме икада ближе упознали? Колико пута смо се видели на неким књижевним вечерима?  Да ли су нешто више прочитали из мог књижевног опуса? Јесу ли видели неке или лично чули наводне „грехове“ моје који су побројани у образложењу одлуке? Истина је да сам се највише два пута нашао у друштву Милете Пауновића и Александра Живковића на две књижевне вечери, а да ни тада а ни до данас нисмо познаници једни другима. Име Драга Пантелића уопште ми није познато ни по списатељству, а ни лично. Ко је он и од када је у Удружењу, заиста не могу знати? Изостанак његовог потписа на срамној одлуци умањује му одговорност. Дакле, како су одлучивали људи о нечему који заиста стварно не знају о чему се ради ако нису изманипулисани?

СУОЧИМО СЕ СА ЧИЊЕНИЦАМА

     А сада ево и коментара по свим ставкама из образложења одлуке редом:     У ком то дужем времену „кривац“ урушава реноме и углед Удружења, или се тај „реноме и углед“ урушавају чињењем и не чињењем оних који срамном одлуком покушавају да баце љагу на „кривца“?

  Набрајање разних начина у Образложењу су да наводно пруже уверљивост кривице. Шта су наводни фалсификати биће коментарисано и показано. У чему су лажна представљања такође? Телефонских разговора нема и не може се овај паушални грех од стране тужиоца оправдати без доказа кад су, где, и са ким су вођени, и да ли су уопште и вођени? Опет када се тужиоци и судије по оној народној „кадија те тужи кадија те суди „ позивају на мејлове, исто питање који мејлови, коме и када, и шта им је садржај? Истина је да не постоји ни један једини имејл који сам послао на било чију адресу, осим задњег Голубу Јашовићу, у намери да образложим нестатутарност  спорне одлуке. Ко пажљиво чита исти неће наћи ни једно слово, нити било шта што указује на изношење „прљавог веша“ како се то колоквијално каже. Навод да је кривац говорио неистине о себи и другима опет је подметање без доказа са питањима шта, када, и како? Нисам знао да је право на мишљење и право гласа у Удружењу забрањено. Неистине о Удружењу се такође не наводе по истом, које. када и као?

КОМЕНТАР О НАВОДНИМ ФАЛСИФИКАТИМА

    Цитирам из спорне одлуке УПК „представљао се као магистар и то на оштампаној визит карти“.  Шта, у ствари, пише на  визит карти?
     У левом горњем углу је логотип Зелене капи. Испод су бројеви телефона:  home ,ofice i fah, /бројеве телефона не наводим из оправданог разлога/  На десној половини визит карте латиничним писмом стоји следеће: Први ред „ ZELENA KAP“  други ред „GREEN DROP“ затим испод  34000 Kragujevac – Yugoslavija, са адресом улице. /ни назив улице нећу наводити/.Испод овог заглавља на средини стоји mr. Slavimir J. Zelenkapić, а испод су побројани следећи наводи  writer, designer, preacher gospel. 

ТАКО ЈЕ ТО КАД НЕПИСМЕНИ СУДЕ ПИСМЕНИМА

   Дакле једно „mr“ испред имена злонамерни су читали да сам оштампао на визит карти и да се представљам као магистар. Наивно али дрско. Mr је скраћеница од Mister или  Господин. Ово је уобичајено на визит картама када су исте намењене да са њима остварујете контакт  ван вашег окружења и са иностранством. Цео остали латинични текст на визит карти недвосмислено побија да се овде ради о лажном представљању, или како то они тумаче фалсификованом представљању. Дакле, апсурдни аргумент  у образложењу.

     Ево новог навода уз мој коментар: „са корица једног броја „Светлост“ скинуо је слику Патријарха Павла и ставио на целу страну своју слику“.  Прво следи коментар о овој неистини и подметању. Није истина да сам скинуо слику поштованог Павла и да сам ставио своју слику. Подметање и ново злонамерно виђење нечега сујетним очима. Како то раде прави презентери и ја сам као презентер који се деценијама бави презнтацијама од објављеног текста правио личну презентацију. А они који не разумеју системе презентовања говоре нешто што не стоји. Да би се на презентацији знало о чему се ради и који је извор исте са поптуном индетификацијом  логично је и обавеза је да се узме глава листа, то јест његов логотип. У супротном би се могло сматрати да извор није веродостојан. То сам применио на овој презентацији. Не ради се о никаквом скидању слике са корица  листа Светлости уваженог патријарха Павла ни постављању моје уместо његове. Да сам то учинио корице листа Светлост би биле у целости са мојом сликом. Дакле, очитио је злонамерно подметање и незнање. На мојој обједињеној презентацији пренет  је и текст новинара који је писао о освојеним наградма. Текст ни у једном слову није мој, нити сам га ја писао, а ни информацију о награди нисам лично доставио Светлости, то може да посведочи ондашњи уредник Светлости. Ја сам једино дао пристанак да се моја песма објави. Фотографије је снимио репортер Светлости. Приложићу на увид ову презентацију па се уверите и сами да моје слике на целој страни то јест корицама листа Светлост уместо Павлове нема. Ако коза лаже рог не лаже, вели наш народ.

Морам рећи и то да сам ја за себе и своју архиву како бих сутра имао библиографију лично правио своју презентацију. То је  моје искључиво право како ћу ја формирати своју архиву. И ову архиву стављам на увид. Ево па се уверите! 

    Неистина је да сам такву монтажу слао интернетом. У то време нисам имао интернет, а нисам ни умео да се њиме служим. Тачно је да сам једну оштампану копију презентације дао Клубу 21 из Смедеревске Паланке, приликом једне посете Смедеревској Паланци. Не знам да ли је неко из Смедеревске Паланке копију слао било коме? А навод да су из „других клубова“ слали ту слику мејлом, што асоцира на множину, опет је лаж јер нико исту није поседовао нити је у било којој другој прилици некоме прослеђивана с моје стране.

Други пасус из образложења о фалсификатима такође је неистинит. Ево „корпус деликти“ како се то каже:

Дакле лаже се очито. У чланку из Светлости не стоји само моја слика нити има моје биографије и то да је колегиница само поменута  да је награђена. Ево наше две слике барабар и цео текст. Сувишан је  сваки коментар осим да „кадије и судије“ очито лажу и производе неистину .Други пасус из образложења о фалсификатима такође је неистинит. Ево „корпус деликти“ како се то каже:

Дакле лаже се очито. У чланку из Светлости не стоји само моја слика нити има моје биографије и то да је колегиница само поменута  да је награђена. Ево наше две слике барабар и цео текст. Сувишан је  сваки коментар осим да „кадије и судије“ очито лажу и производе неистину . 

    Друга оптужба из спорне одлуке носи наслов : Неистине о удружењу. Опет заслужује коментар јер је и она неистинита.

     Већ сам коментарисао наводне телефоске разговоре и мислим да то паушално оптуживање нема доказа. Истина је да никада, а и сада телефоном не контатирам клубове нити говорим било шта о Удружењу, а и немам ничији број телефона. Нађите и наведите било кога ко ће посведочити да сам икада са било ким из било ког клуба са којима је наш Клуб сарађивао водио телефонске разговоре. Даље се наводи : „Недавно је телефоном у разговору са председницом Књижевног клуба „Велимир Рајић“ у Алексинцу изнео низ неистина о УПК“.“ Поново лаж. Ја са колегиницом у Алексинцу нисам разговарао телефоном. Ми смо водили преписку путем порука преко ФБ. Та преписка је изложена јавности у претходном тексту господина Петра Милатовића "Могу ли неки писци да буду ПРЕКИ СУД кршећи Статут свог Удружења?", Словословље, Беч,четвртак 28. мај 2015. године  (http://slovoslovlje.info/2015/05/blog-post_2.html#more) и не бих се сада понављао. 

    Морам рећи ко их је читао, или ће их читати, у њима нема неистина о Удружењу, већ намере да се дозна о чему се ради када је у питању најављени догађај. Не могу коментарисати шта је колегиница пренела гостима из Крагујевца, будући на не знам ту причу, јер нисам био међу гостима. Свакако нећу се упуштати у њено виђење наше преписке да просуђујем о ономе што ми није лично познато.

     У наставку овог дела образложења по ко за који пут следују конструкције које не стоје. После објаве записа о гостовању на ФБ страници Удружења, написао сам стиховани коментар, којим је пренет лични утисак песника Дикана Росића о његовом запажању да је вече било слабо посећено. Ово запажање о слабој посећености и пар објављених фотографија на којима се виде посетиоци вечери не оповргавају. Дакле фотографије не могу да варају и ако се наводи супротно. И сами поново погледајте фотографије и увериће те каква је била посета, кад већ нисте били на лицу места. 

КО ПИЈЕ,  А КО ПЛАЋА?

    Даље стоји да је „неко“ ставио на интернет снимке вечери. Па зар наводн „управни одбор“ Удружења не зна ко је у име Удружења поставио снимке? То опет говори о стању у Удружењу. Ко је у име Удружења администратор профила? Ко је овде потпарол Удружења? Ко их је када и како у име Удружења овластио да раде оно што раде? Дајте на увид одлуке о овим задужењима. Читајте коментаре и јасно ћете видети да када се пише у име Удружења, што је ништа друго него параван, имате текст који има форму личног обраћања, а не представичког.

    Речи које сада издвајам из образложења а које гласе: „а многи коментари оних који су били присутни, реаговали су па је Зеленкапић брже-боље скинуо свој скарадни текст“ нужно је опет истином бранити. На мој коментар објављеног записа и фотографија кроз стиховани епиграм уследила су само два коментара које је писао г-дин Ристић. Први коментар је његов а у другом се сакрио иза Удружења. Ја заиста не знам да ли је он био у екипи као гост у Алексинцу? Вероватно ме објављене фотографије варају. Дакле оно „многи коментари“ је надување. А два коментара су нешто сасвим друго. Ко ће га знати можда је умишљао да су ти коментари се претворили у облак винске мушице. Заиста нема ниједног коментара од учесника књижевне вечери. Рећи ћу и истину да нисам брже-боље скинуо скарадни текст под мноштвом реаговања, него сам га грешком обрисао, када сам покушао да прекопирам увредљиве коментаре,  што ми је јако жао, јер би био корпус деликти да ниједним словом није носио ни зрнце „урушавања реномеа и угледа“ Удружења, ваљда су ове две ствари исто, него да укаже на слабу посећеност књижевних догађаја било где да се збивају. О скарадности нема ни говора, као што је скарадност очита у два спомињана коментара „тужитеља и опадача„ по употребљеним речима које нису за навођење.  

ИСТИНА О „НЕИСТИНАМА О СЕБИ“

    Ево и коментара пасуса из облазложења са поднасловом НЕИСТИНЕ О СЕБИ: Моје књиге су јавно објављене. Моја биографија је такође више пута објављивана разним поводима. Има ли у биографији навода да сам добио награду града Крагујевца? Тај податак не стоји?  Дакле, песник није добио награду града Крагујевца попут „Ђурђевданске награде“ која се додељује за област културе, иако је преко пола века културни прегалац. Ево шта у истину стоји:  Књига „Са пилатовог балкона“, је збирка духовних песама, награђена од стране града Крагујевца, написаних у славу Исуса Христа и за Христа. „И то је истина да је једна књига духовне поезије, потпомогнута средствима града Крагујевца који је у то време важио за „црвени град“ и када се религиозне песме нису објављивале на овај начин. Ја сам овај гест потпомагања од стране града Крагујевца кроз дата средства сматрао као истинску награду духовној поезији  написаној у славу Исуса Христа, кад су се онда многи заклањали иза црвене боје, а ја и онда и сада био и остао хришћанин. Моје хришћанство чини ми се да и дан данас нема право на слободу избора, кога и шта ћу да верујем и када су верске слободе загарантоване. Али сви верујући нису грађани истог реда са номиналним парадним хришћанима који су сада по укидању црвене идеологије буљуком нагрнули у хришћанство, а о чистом хришћанству не знају довољно. Зато опет и даље имамо „неке комесаре са кожним торбама и преким судом“. Но ево још једног навода из књиге коју ја са поносом представљам да ствар буде јасна до краја. У књизи постоји страница захвалности аутора заједно са каталогизацијом на чијем је врху одштампан грб града Крагујевца, а испод текст који гласи: АУТОР ЗАХВАЉУЈЕ СКУПШТИНИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА КОЈА ЈЕ ПОМОГЛА ИЗДАВАЊЕ КЊИГЕ ПЕСАМА СА ПИЛАТОВОГ БАЛКОНА. Потом следи каталогизација. Дакле апсолутана је неистина  што се наводи у образложењима из спорне одлуке. Јасно је према овим детаљима и наводима са моје стране овде јавно и поново презентованом на ваш увид, у таксативном оспоравању навода из образложења њихове одлуке, не ради о наводној тврдњи да је аутор награђен. А да јесам била би ми част. Тако је то када пошто пото хоћете нешто да прочитате по своме и да га тумначите на свој начин у циљу наношења љаге.

ИСТИНА О „НЕИСТИНАМА О ДРУГИМА“

     А сада и о оптужби НЕИСТИНЕ О ДРУГИМА. Под овом оптужбом стоји да „на више места говори да Удружење нема квалитетан рад, да УО УПК нема легитимитет и да практично удРужење не постоји“.

    Опет паушална оптужба и наводи по истом рецепту неаргументованости.  Која су то места, које прилике, и када сам говорио да Удружење нема квалитетан рад? 

  Истина је да лично нисам одушевљен радом Удружења. Институционални облик је подигнут са Клуба на Удружење статутарно, али организационо и кроз праксу манир деловања клуба је остао. Удружење не функционише по Закону о удружењима. Једна од слика тог погубног манира је и ова мањкава спорна одлука која чак и ситуацији да је Управни одбор извршни орган Удружења, а не Скупштина Удружења, према Закону о удружењима, који је увек старији од нижег акта Удружења је ништавна. Појединачни акт попут Статута или одлука не може бити у колизији са Законом. А њена мањкавост је на почетку образлагана.  Неуко примењивање  и непознавање суштине ствари не ослобађа никога од примене закона и подводи се под кршење процедуре и законско санкционисање.

ИСТИНА ЈЕ НА СТРАНИ ЖРТВЕ

   У овом случају процедуре није било, поступак утврђивања одговорности није вођен, „оптужени“ није имао права да изнесе одбрану у моменту одлучивања. Није ни позван на седницу органа, а нити му је ни до данас достављена спорна одлука. Према овоме ево вам слике преког суда, уз игнорисање чињенице да нико није крив док се не докаже. Да није жалосно овај случај би био смешан. У изношењу љаге кроз писани документ коме ни рехабилитације не може да уклони мрљу и жиг накнадна и посредна одбрана преко часописа Словословље је само у функцији да се чује и друга страна, да би они које овај гест чуди или саблажњава знали ко је и шта је узрочник урушавања реномеа и угледа Удружења. Неутрални коментатори и они који нису чланови Удружења дали су истинито мишљење ко је тај који до крајњих граница урушава на овај начин углед Удружења. Упркос покушају сва истина овога света је на страни жртве над егзекуторима.

СУБЈЕКТИВНО „СМАТРАЊЕ“ НИЈЕ ВАЛИДАН ДОКАЗ

    И на крају да коментаришем  следећи навод: „На основу свега изнетог, чланови УО Удружења писаца Крагујевца сматрају да: “ ја ово читам: на основу свих изнетих лажи, али и не доказаних, илити расправљених у неком законитом поступку, на законитом органу, уз право оспоравања оптужби од друге стране. Дакле свега изнетог има у неодрживом образложењу осим друге стране медаље. Како разумети навод „да чланови УО УПК сматрају“? Шта је сматрање, а шта је доказ. Сматрање истодобно не мора бити валидно ни чињенично. Сматрање се може подвести под сумњу и преиспитивање ако се и докази који су виши степен подложни испитивању.  Дакле, сматрате  да не заслужујем чланство у Удружењу, али то је у колизији са одлуком. Шта ако не заслужујем, а јесам. Није се расправљало о пријему у Удружење него о престанку чланства. Незаслужење за пријем би се могло и правдати ако се мисли да се нисам доказао и да сам почетник. Кад себи сами супротставите оним што је написао у одлуци  то  каже да одлука носи контрадикторне бесмислице? Ако би се расправљало ко заслужује, а ко не заслужује чланство у Удружењу списак  „незаслужних“ би био савим дугачији. Опомињем се речи које ми је рекао г-дин Јашовић да је износио мишљење на одбору да се не искључује било ко тек тако јер би требало из Удружења искључити многе. А мислим да нису далеко од истине његове речи да нисам ништа изгубио искључењем. Ако је ко губитник то су потписници спорне одлуке и сами су свој кредибилитет истом срозали. Жао ми је што је г-ђа Нада Петровић у праву кад је у коментару написала да овим и само Удружење је губитник и да му је овим урушен како стоји „у пресуди преког суда а не одлуци“ реноме и углед. 

ДОБРО ЋЕ ПОБЕДИТИ ЗЛО

    Још само нешто као узгредно запажање желим да саопштим. Фотографије које су објављене у часопису Словословље завређују посебан коментар. Фотографија на којој је г-дин Радмило Ристић је половина наше заједничке фотографије снимљене у Студенском културном центру Крагујевац кад сам ја говорио о његовом стваралаштву и о листу који је он својевремено локално издавао. Дакле мене нема на овом снимку јер је друга половина фотографије одсечена. Ја ово не узимам за никакво зло и не тумачим то како се тумачи моја презентација  у вези са листом Светлост о којој сам говорио. Он у  својој архиви жели себе. Легитимно је да он ову фотографију користи по свом нахођењу презентујући себе на интернету одакле је иста преузета. Виђао сам је и на другим местима и никада нисам замерио што је мене исекао са фотографије. 

    Моја фотографија  је такође преузета са Интернета и то је снимак Телевизије Војводина на коме ја дајем један интервју у Црвеном крсту Крагујевац као волонтер и хуманиста који хуманост годинама практично исказује на делу. Хуманост не треба да прича о себи него да пусти друге да говоре о њој само у у циљу подстицања на нову и већу хуманост међу људима а не завист, сујете , злобу и трвења.

    Искупљење донекле постоји ако се спор оконча без нових заплета а одлука се огласи ништавном. Суд људски ја подводим под суд Божји. На крају се извињавам свакоме ко ће све ово читати и бити под замором јер много воде треба да би се мрља донекле опрала. Ја ово нисам желео, али сам туђом вољом приморан, да се правдам, и ако је одбрана посредна уз поштовање јавности која је тажила да чује и другу страну, на страницама елитног електонског часописа Словословље који се свесрдно бори за разне истине и праве књижевне вредности.

  Добро ће победити зло. Истина ако и падне ипак ће тријуфовати.   

Tweet