- Сачекајте да погледам у компјутер. Да будем искрена, нисам чула за тог аутора. Мора да је неки од млађих. Не може човек све да их попамти. Ево, имамо „Тужну јесен“.
- Продајете књиге, а нисте чули за писца који је добио више значајних књижевних награда!?
- Нисам. Извините. Хоћете ли да купите ту књигу?
- Нећу – рече жустро и изађе из књижаре.
Продавачица погледа за њим и прокоментариса: „Ууу, што је матори надрндан.”
У следећој књижари нити су чули за тог писца, нити имају неки његов наслов. У трећој су чули.
- Добијали смо његове књиге, али су се годинама вукле по полицама, сакупљале прашину. Ниједну нисмо продали. Вратили смо их издавачима и замолили да нам више не шаљу ништа од тог аутора, јер никога не занима.Ви сте први који се интересује за његове књиге.
Бесно је изашао из књижаре, без довиђења:
- Моје књиге никог не занимају! То само будала може да каже. Свака од њих је награђена. Осим једне, која је изашла оне године када ја нисам био ни у једном жирију, јер сам скоро читаве године, као члан руководства Удружења, био ван земље, учествујући у међународним разменама писаца.
.
.
Има тога, тушта и тма!
ОдговориИзбриши