Слобода је реч са посебним и вишеструким значењем. Много пута се кроз векове спомињала као светиња у посебним тренуцима, када би се за њу борило до по цену овоземаљског живота.
Слободу можемо најбоље разумети кроз нашу историју. Српски народ је животе своје давао у име слободе отаџбине, у име предака и будућих генерација, иако је увек имала превисоку цену од ње се никад није одустајало. На њу се никада, ни у најтежим тренуцима није заборављало. Прегршт је светлих примера које заслужују почасно место у борби за слободу. Данас, када се борба за слободу заборавила у сваком смислу остаје само да се сећамо честитих јунака кроз историју, културу, књижевност. Никад светлије и јаче значење није имала слобода у свести наших људи као тада.
Слобода буди племенитост људских осећања, поштовања и љубави. Свако људско биће које се роди има потребу за слободом. Слобода је начин живљења, мишљења и делања. Слобода нам даје право да можемо да мислимо у складу са нашим ставовима и убеђењима. Угњетавани народи, као и појединци имају огромну потребу за изражавањем слободе. Цена слободе је увек скупа за оне који се за њу боре. Борба за слободу је мукотрпан пут, али он је важнији од било које награде или замене за слободу. Не постоји замена, слобода је само једна, њене копије су смислили лажљивци и превртљивци да би је искористили у личне сврхе.
Ја као млад човек са својим слободним духом и жељом за животом не могу да схватим и прихватим шаблонирана начела у којима се не дозвољава ни трунка слободе, беспоговорну послушност људској сујети и помирљивост на живот без слободе. Увек се сетим Достојевског и његовог боравак у затвору, али и тако важних речи: „За човека нема ништа примамљивије од слободе његове савести, али ни ништа теже“.
Захваљујући борцима за слободу ја данас могу слободно да се крећем у својој земљи. Честитост сени предака ме води на путу борбе за слободу у овом савременом добу. Циљ је исти, начини су само различити. Дугујем свима њима да се не предајем, да садашње изврнуто значење слободе вратим правом смислу, учећи неке нове генерације да се за слободу мора изборити. Превише је лепа и вредна да би се могла добити на извол'те.
Њена лепота управо у томе и лежи. Кроз књижевна дела постоје многи људи, који могу бити пример, а негде су затурени у кутку наше прошлости, јер нису били подобни тадашњој власти, па су зато склоњени.
Када је нешто у запећку, као што је данас случај са слободом она још више добија на вредности. Баш зато ме и радују сви свесни људи данашњег времена, коју још увек разумеју, цене и поштују слободу, на исти начин као и ја. Колико год неком изгледало смешно, зашто данас писати о значају и вредности слободе у демократском, такође слободном свету, па разлог је више него очигледан потреба за слободом у овом друштву постаје нам важна исто као хлеб насушни, као некада нашим прецима. Јер губећи њу, ми великим делом губимо себе, свој идентит, националну свест, језик и писмо. То увек треба да нам буде виши разлог за борбу и очување слободе.
Слободу можемо најбоље разумети кроз нашу историју. Српски народ је животе своје давао у име слободе отаџбине, у име предака и будућих генерација, иако је увек имала превисоку цену од ње се никад није одустајало. На њу се никада, ни у најтежим тренуцима није заборављало. Прегршт је светлих примера које заслужују почасно место у борби за слободу. Данас, када се борба за слободу заборавила у сваком смислу остаје само да се сећамо честитих јунака кроз историју, културу, књижевност. Никад светлије и јаче значење није имала слобода у свести наших људи као тада.
Слобода буди племенитост људских осећања, поштовања и љубави. Свако људско биће које се роди има потребу за слободом. Слобода је начин живљења, мишљења и делања. Слобода нам даје право да можемо да мислимо у складу са нашим ставовима и убеђењима. Угњетавани народи, као и појединци имају огромну потребу за изражавањем слободе. Цена слободе је увек скупа за оне који се за њу боре. Борба за слободу је мукотрпан пут, али он је важнији од било које награде или замене за слободу. Не постоји замена, слобода је само једна, њене копије су смислили лажљивци и превртљивци да би је искористили у личне сврхе.
Ја као млад човек са својим слободним духом и жељом за животом не могу да схватим и прихватим шаблонирана начела у којима се не дозвољава ни трунка слободе, беспоговорну послушност људској сујети и помирљивост на живот без слободе. Увек се сетим Достојевског и његовог боравак у затвору, али и тако важних речи: „За човека нема ништа примамљивије од слободе његове савести, али ни ништа теже“.
Захваљујући борцима за слободу ја данас могу слободно да се крећем у својој земљи. Честитост сени предака ме води на путу борбе за слободу у овом савременом добу. Циљ је исти, начини су само различити. Дугујем свима њима да се не предајем, да садашње изврнуто значење слободе вратим правом смислу, учећи неке нове генерације да се за слободу мора изборити. Превише је лепа и вредна да би се могла добити на извол'те.
Њена лепота управо у томе и лежи. Кроз књижевна дела постоје многи људи, који могу бити пример, а негде су затурени у кутку наше прошлости, јер нису били подобни тадашњој власти, па су зато склоњени.
Када је нешто у запећку, као што је данас случај са слободом она још више добија на вредности. Баш зато ме и радују сви свесни људи данашњег времена, коју још увек разумеју, цене и поштују слободу, на исти начин као и ја. Колико год неком изгледало смешно, зашто данас писати о значају и вредности слободе у демократском, такође слободном свету, па разлог је више него очигледан потреба за слободом у овом друштву постаје нам важна исто као хлеб насушни, као некада нашим прецима. Јер губећи њу, ми великим делом губимо себе, свој идентит, националну свест, језик и писмо. То увек треба да нам буде виши разлог за борбу и очување слободе.
На дан Св.Василија, 12. маја 2015.
Нема коментара:
Постави коментар