Татјана Крповић: Боже мој!

Матији Бећковићу

Боже мој,
опрости,
што ти име спомињем,
недостојна и грешна,
што те мучим собом,
ако ти је ко казо,
можда ништа није погрешио,
и није ти реко
и све добро и све лоше
све потаман
 за мене јадну
за мене никакву
тужну осамљену
у чет´ри зида
у планини

међу вуковима
змијама
орловима
где нема човека
где више не разликујем
пријатеља од непријатеља
где сам странац
незнанац
ево ћутим
већ пола века
ћути у роду
ћути у дому
вечито у ћошку
и запећку
Помоли се Боже,
ако ме се сетиш,
знам имаш ти
пречих ствари
од мене досадне,
свуде негде неки рат
или буна
и људи избеглице
од себе и других ћутимо
и трпимо
што нас је снашло
у овим брдима,
врлетима међу вуковима
и медведима
да одемо некуд
не би знали
што да чинимо
него ћути
где си се задесио
можда на овом свету
и нема бољег места
Мој Боже,
кад се сетиш ,
помоли се за мене грешну,
чувај ми ову нејач,
а са мном чини
што ти је воља
можда,
боље нисам ни заслужила.

Tweet