петак, 24. април 2015.

Радмила В. Стојановић: Слике страдања и опстанка

А православни оронули ,
у суседној земљи урушени  храм,
по могућности нестајања
и потпуног урушавања,
болно на судбину народа православног,
сербског, опомињући, плачући,
са надом дивном за опстанак подсећа...
А буди се априлска природа,
и плаче већ трећи полуурушен  православни  храм...


А у Футогу, бутик венчаница,
јер се преретко дешава удаја,
бави свечаним одевним предметима,
потребним на крштењима,
те матурским хаљинама и оделима...


Паор радосни сеје и сади,
ашови, оре, труди се, ради,
плодове  чека,
не страхује никад од немаштине и глади...


Путујем,  очи лепоту смотре,
Све лепо што виде, на Тебе личи,
а оно ружно и страшно,
на пут смрти, омладине,
која се мудрошћу опстанка  не дичи...


А са надгробног споменика,
мамине  хранитељице, дивне стрине,
гледа ме монахињи ил светитељки,
подобна слика драгог лика,
мудрице Маре,  хероине,  светачки  дивне,
јер је деверске сироте силне,
оденула у мудрости изобилне:
врлине, знања, умећа, поштења,
трудољубивости  за спасења,
за садашња смерна и свагдашња дивљења и уверења ...


И зато поздрављам  пробуђене,
уснуле момке и девојке:
будите се, уразумите се, обратите се,
у целомудреност одените се,
у традицију укорените се,
Православљем  спасите се,
Провредните  се,
јер од рада нико умро није,
уозбиљи се Србине и ради!!!
Востани Сербије!!!



 



Нема коментара:

Постави коментар