петак, 17. април 2015.

Слободан Ристовић: Три песме за Зорану

ЈУТРО

И ово ми јутро
оно у којем си се
у мојим устима пробудила...



МЛЕЧНА ЧАЂ

Скорела се млечна чађ
у венама.
Као шећерни струк ватре,
у лагуну њене барутане.
Задиркујем сабље
убрљане медом,
под чијим вратовима се тиће
птице напаснице.


Боже, сашиj ново небо,
ово сам распарао за једра
у њеним недрима.
Опловио сам бивше будућности.
Сањајући прошлост.



ЧАМЏИЈИН НОВЧИЋ

Платио бих
да те престанем волети.
А дао сам и онај новчић
што чамџији припада...



Нема коментара:

Постави коментар