Слободан Каназир – 1389. (цртеж) |
С Косовом се рађамо,
Косовом живимо,
за Косово умиремо.
Мајке нас Косовом умјесто млијеком доје.
Косово у души и око врата носимо
кад Богу на истину идемо.
Оно нас на небу и у паклу чека.
На небу кад зањ' страдамо,
у паклу кад га издајемо.
Страдањем се од греха перемо,
Богу приближавамо
и царство небеско купујемо.
Издајом корјене одбацујемо,
прадједове заборављамо,
а Бога се не сјећамо.
Косово нам опет разапињу.
Сатанске војске га газе,
сатанске пјесме пјевају,
ал' црквена звона их надгласаше.
Радуј се распето Косово
светога кнеза Лазара
и свих мученика твојих.
Радуј се страдању своме
јер ћеш васкрснути.
(Објављено у часописима за књижевност: LIBERO ARS – СЛОБОДНА УМЕТНОСТ и СЦЕНА ЦРЊАНСКИ
За Ћирилизовано: Милорад Ђошић
Извор: Ћирилизовано
Припремиле: КМ Новине
Нема коментара:
Постави коментар