недеља, 19. април 2015.

Петар Милатовић: Одустајем од кандидатуре за награду "Марко Миљанов" из моралних разлога

Петар Милатовић

ОТВОРЕНО ПИСМО НОВИЦИ ЂУРИЋУ
председнику Удружења књижевника Црне Горе
и председнику жирија за доделу награде „Марко Миљанов“
 
Беч, 19. априла 2015. године
 
    Поштовани господине Ђурићу,
    Не пишем Вам ово отворено писмо као познаник из давне 1974. године, већ као члан Удружења књижевника Црне Горе чији сте Ви однедавно председник и користим прилику да вам честитам на новој одговорној функцији.
    Пишем Вам као један од учесника на конкурсу за престижну награду "Марко Миљанов" 2014. године, коју сваке године додељује Удружење књижевника Црне Горе, а Ви сте, по функцији и, као прошлогодишњи добитник, председник жирија за доделу ове престижне награде.
   С обзиром да сам данас, преко подгоричког листа "ДАН", информисан да се и ја налазим међу 15 аутора  који конкуришу за ову награду са књигама "Сунцокрили небосклони" (по предлогу Миљурка Вукадиновића из Удружења књижевника Србије и "Лако је њима", одлучио сам да се повучем из трке за награду "Марко Миљанов" за 2014. годину из следећих разлога.



Момир Војводић
(1939 - 2014)
   Прошле године је умро велики песник Момир Војводић (1939 - 2014) који није добио награду "Марко Миљанов", нити се ико сетио од српских писаца да га предложи за награду, а управо је он био тај који је деценијама усправљао посрнуло и скупљао расуто на српској националној њиви у Црној Гори, што је мени добро познато док је, с друге стране, највећи део писаца, који се данас бусају у патриотска српска прса био на антисрпској, комунистичкој, рушилачкој страни, што је мени исувише добро познато као човеку који се доследно борио против свих идеолошких манипулација, а уз то сам и савесан хроничар једног злог времена, што је евидентно у многим мојим објављеним књигама!
   Данас, кад је преко подгоричког листа "ДАН" објављен списак нас 15 кандидата, као гром из ведра неба ме ошину вест да је у 15 часова умро мој и ваш пријатељ Јован Дујовић, а  њега уопште нема на списку кандидата за награду "Марко Миљанов",  а управо почивши Јован Дујовић (28. августа 1938 - 19. април 2015), покој му племенитој души, заслужнији је за ту престижну награду  од свих нас који смо на списку кандидата, изузимајући Косту Радовића.
Јован Дујовић
(28. август 1938
- 19. април 2015)
    Сматрам да је грех пред Богом и пред народом, као и  срамота пред потомством да овакви умови умиру ненаграђени и заобиђени, па је то један од два разлога зашто одустајем и повлачим своју кандидатуру за ту престижну награду.
    Други разлог, који не мора бити други по важности, већ обрнуто, јесте тај да се међу нашим именима налази име Косте Радовића (Пива, Миоча, 1936) најразноврснијег писца; песника, романсијера, историчара, аутора кратких прича, записа, хроничара драматичног потопа Пиве, путописца, утемељивача првих југословенских књижевних сусрета "Пјесничка ријеч на извору Пиве" (трају 37 година), како сам каже писац је старохерцеговачког духа, Пивског манастира, страдања српског народа, сатрудник српског језика, говора пивско-херцеговачког; човека који је објавио више од двадесет књига, међу коjима три прва романа у књижевности о архимандриту Арсенију Гаговићу ("Љетописна књига архимандрита Арсенија Гаговића"), о Бају Пивљанину ("Вртијељка"), о Манастиру Пиви ("Богородична књига" у штампи) као и поезију "Самоантологија"; човека чија је поезија преведена на руски, чешки, македонски, енглески, јерменски, италијански, румунски, бугарски језик.
    Као што се види, Коста Радовић је старији од покојних Војводића и Дујовића.
    Примивши данас болну вест о смрти нашег пријатеља Јована Дујовића, који је од Косте Радовића млађи две године, у мени је нарастао људски страх и бол због скорог могућег губитка још једног врлог књижевног прегаоца који, можда (не дај Боже!) неће имати више прилику да други пут конкурише за престижну књижевну награду "Марко Миљанов".

Новица Ђурић,
председник жирија
    Да се сутра плејади прећутаних и заобиђених значајних стваралаца не би прикључио и Коста Радовић, одлучио сам да повучем своју кандидатуру, молећи се Богу да чланови жирија буду довољно мудри, разборити и национално и историјски  одговорни и да награда "Марко Миљанов" оде у руке које то највише заслужју у овом тренутку!
    На крају, напомињем да на моју одлуку да одустанем од кандидатуре за награду уопште нису утицале разне гласине које колају по Црној Гори, и шире, од којих је најупечатљивија прича о томе да је сигуран следећи добитник награде "Марко Миљанов" Драган Лакићевић, наводно у виду  противуслуге за минули рад "ја теби, ти мени" зато што вам је прошле године у Српској књижевној задрузи објавио  књигу "Роман ти причам", за коју сте, управо Ви прошле године добили награду "Марко Миљанов", мада ја ни у сну не бих могао да помислим да ћете Ви дозволити да се овакве зле гласине остваре и поткопају ваш неоспоран углед и углед респективног Удружења књижевника Црне Горе, на чијем сте челу и чији сам члан.
   На остале гласине које колају по Црној Гори, и шире, не желим да се осврћем јер негујем менталну хигијену!
    На крају, повлачећи своју кандидатуру желим Вам све најбоље од Господа Бога и мирну савест!
С вером у Бога и у Српство,
Петар Милатовић Острошки, књижевник, Беч
E-Mail:
slovoslovlje@gmail.com
 
 
ДОСТАВЉЕНО:
- Новици Ђурићу, председнику жирија
- Милици Бакрач, члану жирија
- средствима јавног информисања у Црној Гори, Србији и иностранству



5 коментара:

  1. Пред овим високо моралним и витешким чином дужни смо да скинемо капу. Очигледно да се спрема тешка подвала. Луцидни и одважни Милатовић је то, изгледа, на време видео јер је добро обавештен човек и познаје све закулисне игре разних мешатара.
    Владан

    ОдговориИзбриши
  2. Проваљена је намештаљка. М.К.

    ОдговориИзбриши
  3. Поштовани господине Милатовићу,
    Захваљујем се на речима бриге, јер знам да Вам није била намера да овим писмом извршите јавни утицај и притисак на рад жирија.
    Када су у питању људи о којима говорите и ја сам уверен да су требали бити награђени. Но ја тада нисам био председник жирија па је Ваше писмо закаснило од 10 до 20 година.
    Сад сам у прилици да равноправно, са осталим члановима жирија разговарамо, одлучим(о) о награди. Не секирајте се, биће додељена најбољој књизи па макар њен аутор био неко од оних које Ви помињете.
    Можда треба да Вам напоменем да награда "Марко Миљанов" није признање за животно дело па да писца "затиче у животу", већ награда за најбољу књигу.
    Не спорим да су многе књиге остале без награде, али то је питање за протеклих 20 председника жирија.
    Писци, Војводић и Дујовић су добитници награде "Марко Миљанов". Зна то П., али му не одговара.
    Не желећи да Вас замарам нити да с Вама полемишем ових пар реченица проследићу на адтресе на које и ви посласте Ваше.

    С вјером у истину,
    Председник УК ЦГ
    Подгорица, 19.04,2015, Новица Ђурић

    ОдговориИзбриши
  4. Цитирам део вести из београдске Политике од 24. априла 2014. године:
    „Годишњу награду Удружења књижевника Црне Горе „Марко Миљанов” ове године је добио књижевник, новинар и публициста Новица Ђурић, дописник „Политике” из Подгорице. Он је ово високо књижевно признање добио за књигу прозе „Роман ти причам”, коју је крајем прошле године објавила „Српска књижевна задруга”.
    http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Nagrada-Marko-Miljanov-Novici-Duricu.sr.html
    Уредник „Српске књижевне задруге” је Ђурићев завичајац Драган Лакићевић, коме је је недавно митрополит Амфилохије доделио награду Јелене Балшић. У Црној Гори се отворено прича о договору завичајног лобија да се награда Марко Миљанов додели ове године додели Драгану Лакићевићу , а знамо како он скупља награде у кругу теразијских Црногораца који су пре подне Срби, а после подне Црногорци, Југословени и тако даље.
    Све те гласине ће се лако оповрћи ако награда ове године у руке Кости Радовићу који је, како је исправно приметио Милатовић, знатно старији и од Војводића и од Дујовића, а у противном и најнеобавештенијима ће све бити јасно!
    Владан

    ОдговориИзбриши
  5. Поштовани господине Ђурићу,
    Радује ме што сте сада правилно употребили вокатив у обраћању уместо номинатива, као у Вашем претходном приватном писму, због чега сам Вас, да подсетим, ипак подучио, а радује ме зато да не би зли језици почели да говоре како је на челу Удружења књижевника Црне Горе полуписмени средњошколац.
    С обзиром да сам у емиграцији већ 32 године, могуће је да нисам информисан о свему као ви који сте протагонисти свега за последње 32 године, па тако и у случају додељене две награде, Међутим, и поред тога, ипак, сматрам да мој пример треба да следи и наш цењени колега Драган Лакићевић у корист нашег знатно старијег и заслужнијег колеге Косте Радовића, нарочито ако се има у виду све до сада изнето, мада сам ту јавну тајну одбацивао, али и ту сам се, изгледа, преварио. :)
    Признајем, није се тешко преварити тамо где је све превара у држави, антинародној страви!
    Свако добро од Господа Бога и мирну савест,
    искрено Вам желим,
    Петар Милатовић, Беч

    ОдговориИзбриши