понедељак, 13. април 2015.

Славимир Ј. Зеленкапић: СЕМЕ ГОРУШИЦЕ

Нека одступнице ноћас не буде захтева моја душа
Трагам за груменом отпора у призиву нових сећања
Тешка су времена страдања и кад се срце куша
Одлазећи бат корака од долазећих јаче одзвања


Прибежишта су осиромашена и пуста од самоће
Крунски су свици погасили фењере првог празова
Ако песник у намерама вере одустане поуке ко ће
Народу у расулу дати без темеља и светих ступова

Изгнаник жуди да се врати роду а он га не прима
Загрљај неки други прети да смрви последњу вољу
Потуцање од немила до недрага траје у набојима
Ко није искусио неће знати бол рана посипаним сољу



Велики Бог једини у исцељењу пружа трен за наду
Без одступнице скрхана душо истрај до смртног часа
Док се одлучено и изкобљено чедо не врати стаду
Да живот мој испише круг цели и жетва да стаса


Ако се не усправи повијени клас биће тужног полога
У буђи труло жито чему и чиме хранити гладна уста
Раздор је у нашој коби кад год се одричемо Бога
Пустош нас не може мимоићи и помрачина густа


Тумарање у недоба кад се ни прст пред оком не види
У погибељ неизбежну води на разлоканом путу јада
У летописима није записано да се пред жртвом стиди
Џелат без срца је опор и горчи од јагорида из винограда


Скоро ће поноћ а ова песма до краја није срочена
Да малодушни крај носи... Сићушно горушично семе
Тражи се... У задњој светлици свица знак вере и мена
Пуног месеца на тамном небу куд жеље срца стреме


© 14.04.2015.   Славими®  Ј.  Зеленкапић
књига: ПРАБИТ СЕНИ



Нема коментара:

Постави коментар