Радмила В. Стојановић: Узалуд, да ли је буђење?

Породица је света институција и стуб државе

Србкиња Биљана брине и збори: “Да ли су смртни народи?
Где су се запутили Серби моји?
Зар за онима који су нестали?
Сумери, Маје, Инке, Хазари... знате ли да су нестали?
Нису рађали,  сећање чували,  у туђе историје се претопили ...
Шта би чинили Серби мили, да гину њихови суседи,
Да нестају други народи?
Руку помоћи би им пружили и сигурно их спасили ...
А себе не чувају, за јад не знају, нити буђење сањају ...
У хедонизму, ма и на кредит,
Ма и без радости,  ма и без истине...
Ма и без мудрости и честитости ...
Ма и без писма гаженог у блату безначаја,
Ћирилице, чије?


Узорна царска породица Романов

Ма и без вере, ма и без лековитог Светосавља,
Ма и без народа заведеног, ма и без Крста Часног,
Ма и без Слободе  Златне,
Ма и без Сербије ...
Стопама пропасти крај приближили,
само што нисмо нестали...
Да ли ће неко причати причу бајколику?
Да беше земља на Балкану
Где нестао  је Сербски народ,
У  једном веку,  а не у дану?
Још касно није: “ Востани Сербије!!!“
 

Tweet