клупа пред сеоском задругом?
Е, мој брајко,
државни судија би се о јаду забавио
Преваре, смицалице и главе јевтиније од главице,
прељубе и губе.
Шекспир би ту шатор разапео
и довео еглеске лакеје
да му која реч не пропадне међ даске у патосу,
да му сакупљају рајснадле са врата,
дуванске кутије, ћикове,пертле и блокеје.
Та је клупа највећи споменик у Србији
Без ње би била куса
скраћених ногавица и рукава
Пред њу државници треба да доносе венце
а не на Авалу и друге незнаније
јер овде је реч важнија од кољива и панајије
Она је рамена на коју се уместо
залога за разрез остављала глава.
Задружни дом је наш бели двор
окречен крвљу,
музеј вешала, ножева, катил фермана,
пун коља и маљева и очију до врха арњева
Ко нема клупу у селу где се тиће и јате
није му ни црква потребна
од клупице издеране бритвама и срчом
нема већег олтара под нашим небом-брате.
Нема свеца ни анђела да га ту ноћ није затекла
ни ђавола да на њој није освануо
Ту је Марко шарца везао да попију по гајбу пива
јер се вино само пије уз кољиво
и Равиојла га глим коленом опекла.
Сви су кожни капути баш на њој јели гибаницу
и проповедали Маркса и Лењина читајући
своја јеванђеља у којима нема Бога ни крста ,
потписом испод прста.
Кад на њу седнем осећам како ми превире
барут у очним бурадима
и жене фарбају црнину да имају шта обући чељадима.
Њу би требало на српску зставу ставити
па нека на љу слећу чавке и орлови
док пред задругом муче народ и волови.
Нема коментара:
Постави коментар