Што се море узбуркало сиње
Што се тресу брда и планине
Црне Горе и Херцеговине
Одлијеже јуначко Требиње
Равно Гацко славно Невесиње
Сва Билећа и Љубиње пјева
Одјекује све до Сарајева
До Србиња и Српскије Пала
На све стране пјесма од гусала
Све се живо некуд подигнуло
Виш Требиња сунце застануло
Застануло па је уздахнуло
Кад је химну ,,Боже правде" чуло
Усред свете земље Травуније
Како свету Литургију чине
Сто попова и двадес владика
И толико других духовника
Око српског Патријарха ПавлаСве у срму јесен оковала
Златан ћилим Требиње прекрива
Требишњица сестре јој дозива
Радобољу тужну и Брегаву
Да јој дођу на највећу славу
И сву браћу до града Котора
Гроб се тресе Дучић Нићифора
Бура пуше плодови се суше
По кршима повија ковиље
А Патријарх Павле благосиља
Да не буде више издајника
И да живи Српска Република
Да не режу Срби винограде
Док бијелу богомољу граде
На бријегу у граду Требињу
И неставе у олтар светињу
Чије носе из туђине кости
Свако дрво пјева од радости
Свако брдо свечаности слути
Само Острог што замишљен шути
Да низ Ловћен крв му не потече
Да се Српски расколи спријече
Српска срећа како задријема
Па Мостара Шантићева нема
Од обале Црногорске Српске
Ударају валови и трске
А по мору галије и шајке
Возе неке људе и јунаке
Што уз пјесму и пушке кликују
А Ловћен се и Ком довикују
Откуд морем галије толике
Што је јека Српске Републике
Што плотуни чују се са Хума
Што је јека Требињскије Шума
Или војска Младића наступа
Ил је вјежба Америчких трупа
У водама плавога Јадрана
Није него Дучића Јована
Дочекују браћа Херцеговци
Великије јунака потомци
Иако су скоро без државе
Али опет дан велики славе
Дочекују великог пјесника
Филозофа и свог књижевника
чије књиге цио свијет чита
Што је први осудио Тита
И прозрео подвалу запада
Те премину од великог јада
И немога рану да исцјели
Што се народ Српски подијели
На четнике и на партизане
Што ће тешке дочекати дане
Дипломата Краља Петра бивши
Од кога је само Његош виши
Сатанисти доћ му недадоше
Док на они свијет не одоше
Те су зато уздрхтале горе
И сиње се узбуркало море
Од галија и брзије шајка
То пјесника дочекује мајка
И прославља српска отаџбина
Васкрснуће великога сина
И долазак с пута далекога
Који није одрицо се Бога
Ни у тешке искушења дане
Један бјеше Дучићу Јоване
Веселите се Немањића Лавре
Свете цркве и нове и старе
Ођекните с манастира звона
Од Неретве до Тихога Дона
Светог Саве Светог Симеона
Дајте гласа сваком апостолу
Иако је Косово у болу
Српске наде поспале и мале
Весели се Патријарху Павле
Пресједниче млади Војиславе
И сви Срби около Опленца
Ево нама још једнога свеца
Из гнијезда српских соколова
Што изњедри земља Херцегова
Каквог није ни за једног цара
Поезију што писа и ствара
И прославља србинову БОЈКУ
Мјесто мача носаше оловку
Што му виле са Олимпа даше
Јеванђеље и крс прослављаше
Ко Ћирило у времена стара
Па му душа у рају одмара
Ђе кандила позлаћена сјају
У Требињу у родноме крају.
Ђе му отац и мајка одмара
Дуни вјетре с кршног Леутара
Па разагнај таму по Балкану
Да би Срби Дучићу Јовану
Посље много година и љета
На гроб дошли из цијелог свјета
Његов олтар и гроб цјеливати
,,кнез пјесника,,ђе ће почивати
И упалит у олтар свијеће
Србим који никад доћи неће
Што им кости у туђини труну
Злу судбину што довијек куну
Што им засу изнемогла уста
Туђа земља богата а пуста.
Весели се праху Немањића
Ето Теби Јована Дучића
Сви олтари Владике Данила
Запјевајте злаћана кандила
Свеколиког српства покољења
На дан ови светог васкрсења
Овог дуго чеканога дана
Крстоноше Дучића Јована
Што из земље стиже Америке
Међу своју браћу мученике
Да у миру божанскоме спава
На земљи му и на небу слава
А ви драга ђецо Херцегова
Заиграјте прађедовска кола
Зетско Коло и Црмнички Ора
Нек ођекне Српска Црна Гора
Постојбина Мандушића Вука
И Србија до Вршачких Чука.
Нема коментара:
Постави коментар