Изгубићете се.
Ако није прихваћена умом,
светлост која изађе из човека кратког је века.
Потражите себе –
и тамо где сте мислили да вас нема.
Бог је у нама.
Зато га и не видимо.
Има Бога.
Ко не верује, нека потражи добро у себи.
Тамо где видик пуца и најмање се види.
Полетеће свако коме дате крила.
Лепота свитања је страна онима
који дане претварају у ноћи.
Ако се ослањате само на себе,
имате најбољи ослонац.
Ако се дуго не враћате себи,
може се десити да пронађете другога у себи.
Ако сте на правом путу, свако време је право.
Много је неприродног у људској природи,
а превише природног у свету који нас окружује.
Све ружноће овога света у једну реч стану.
Лепоте је толико да јој је и свет маште мали.
Трудите се да вас има и у роси.
Заједно са Сунцем.
Живот нас стално уверава да је могуће и немогуће.
Не памтите до сутра, опомиње јуче!
Човек је онакав каквим га направимо.
Птице никада не заборављају места одакле су полетеле.
Другачије изгледа и бреме када се стартује на време.
Треба одвајати зрна од кукоља,
да се не би у кукољ претворили.
Време ради само за оне који раде
праве ствари.
Највише хоће они који не знају –
шта хоће.
Не терајте мак на конац.
Истераћете ђавола.
Плитка памет не копа.
Она поткопава.
Мало би тога било боље
да није снаге воље.
Најбоље је да вас изда сећање
кад и пријатељи.
У огледалима зависти
најприсутнији су пријатељи.
Пријатељства имају смисла –
док постоји разумевање.
Оно што вам се иза леђа дешава,
ваше пријатеље осликава.
Жар пријатељства неискреност гаси.
Док не изгубите пријатеља,
не знате какав је непријатељ.
Чиним све до зло изађе из мене.
Чини то и ти ако хоћеш пријатељ да ми будеш.
Не заваравајте се, ако је ваш а није свој,
пријатељ вам није пријатељ.
Пријатељ не мери.
Он увек даје и узвраћа без мере.
Какав сам вам ја пријатељ,
ако вам је мој пријатељ највећи непријатељ?
Пријатељство је заблуда у којој смо сви?
Пријатељства се не крунишу.
Најчешће се, пре тога, гасе.
Видљиво је све што је извесно.
Ако хоћете да удовољите свима,
одстраните и црно под ноктима.
Ко убија време, не пита за време.
Тек кад се ствари заоштре, енормно се изоштре.
Деца су наше звезде.
Што их је више, светлије небо.
Деца су злато – иако не ћуте.
Деца учитеља прочитају још на првом часу.
Деци не треба дозвољавати да пузе.
Нека се усправљају одмалена.
Деца су најсложеније и најбезазленије личности.
Онакви сте каквим вас деца виде.
Не презаштићујте децу.
Омогућите им да се искажу и буду
оно што хоће и могу.
Свет је леп, али ништа није лепше и узвишеније
од деце и људске чистоте.
Све што не дате деци, вратиће вам се.
Све што им дате, можда и неће.
У очима деце, сви смо ми (нажалост) људи.
Човек се са унуцима поново рађа.
Човек је ништа ако не постане човек.
Свако ко постане свој, доживи чудо.
Тамо где је најосетљивији,
човек би требао да је најтврђи.
Онај ко има све, нема маште.
Када се на силу учи, најтеже се учи.
Не својатати. Свој бити!
Срећан је онај који то не зна.
Ко чврсто верује у себе, прави је верник.
Машта је башта у којој се опуштате колико можете,
а можете онолико колико вас она носи.
Простори маште су по пространству и лепоти
равни Васељени, само што имају једну димензију више.
Поезија успева у башти маште.
Само ако тражите радост, стићи ћете на пут среће.
Ако не можете сами, пробајте са собом.
Нека вам се не пије кад се чаша прелије.
Ако подносите свашта, не морате и свакога.
Многи падну тек кад се усправе.
Само бездушни траже бољи живот.
Остали се за њега изборе.
На своме небу и жабе су певачице.
Људи се најлакше упознају са дистанце.
Ако хватате на снагу, проблем је у вама.
Опстаните, да бисте били!
У далекој перспективи човек је давнашња честица.
Порани и одоцни да стигнеш на време.
За продане душе сваки дан је пазарни дан.
Свакоме ко га купује, време је на измаку.
Све почиње из рачуна.
Кад вас сатерају у ћошак, не гледајте
на свет округло па на ћоше.
Где свако вуче на своју страну,
ниједна страна није читава.
Кад свако вуче на своју страну,
будите по страни.
Не мрзите никога, и не волите свакога.
Живите док се надате!
Најтеже се усправљају пијани од среће.
Најчешће се рано успавани доцкан буде.
За продане душе, сваки дан је пазарни дан.
Истину не треба истеривати.
Ко не зановета, никоме не смета.
Прошлост свакога откуца.
Тамо где се сви хватају за сламку спаса,
наравоученије је: Kуд који, мили моји!
Глас слободе је немогуће не чути.
Одржите реч по цену да се и не одржите.
И зуб времена говори.
Не срљајте за истином из чиста мира.
За неприлике увек постоје прилике.
Ко убија досаду, увек има алиби.
Ко убија досаду, не плаши се сведока.
И кад промените путоказе, путеви остају исти.
Свако зло прати веће.
И невреме чини своје.
Пијани од среће тешко долазе к себи.
Време је савезник свакоме ко га поштује.
Ко се не смеје, све мање га има.
Само да знате колико не знате,
заборавили бисте и то што знате.
Мање се састанчи када се више састаје.
Кад изузеци постану правила,
правила служе изузецима.
Не скидајте свакога с ума.
Неко ће вам се попети на главу.
Не сводите се само на себе, себе ради.
Свет зла је за многе мали.
Кад не знате шта ћете, и немојте.
Кад год ви немате, противник има маште.
Док не пронађе себе, човек је узгубљен.
Кад год сте у нечијој сенци,
нисте у хладовини.
Најлакше се избледи у сенци великих.
Изгубљени сте ако сте без наде.
Кад вам ишчили понос, нестаје човек у вама.
Лоши најбоље заседну.
Будућност тражи да не умножавамо проблеме.
Они који не мисле,
не могу да смисле оне који мисле.
Не олакшавајте се пред сваким,
неће вам то узети као олакшавајућу околност.
И мањега од маковог зрна прегази време.
Народ воли праве јахаче.
Ако су вам уверења чврста, и ослонац вам је добар.
И оштар ум је, неретко, хладно оружје.
Ко је свима добар, није добар човек.
_____
Нема коментара:
Постави коментар