да крај тебе
седи жена која плаче?
Жена лепа
као испљунута шкољка
и позудна
као разиграна Циганка..
О жено!
Исплачи све Месечеве
покисле љубави,
и не осети мој пољубац
сјајне копрене
и опрости ми
на срамежљивости
док ти гриву љубим
дахом несвестице..
Огрнућу те ватром Русије!
И даћу ти још јачи поглед
невремена Барањских ноћи..
Украшћу ти тај хладан длан
без трага судбине..
А ти дођи у гудуру
бачених телеса,
да љубав спозна
своје прво увенуће..
Нема коментара:
Постави коментар