четвртак, 16. април 2015.

Љиљана Марић: Пролази живот, људи на време личе


Самотни дани, лутања стрепњом
Без наде, окована страхом
У мимоход туге, потоп суза
Бродолом на реци безнађа

Заробљена болом, оловним стегама даљине
Кроз стене истине као гром кроз облаке
Љубав се разбија, дамари тутње
Плови олупина бујицом жудње

Ко небом муња цепаш ми срце
Пара ћутња на путу ка тами самоће

Олујама ношена, стварност исцрпљује
На раскршћу сумње себе губим
Пролази младост у трену спознајем    
Пролази  живот људи на време личе


Пролази  живот

Самотни дани         
Без наде
У мимоход туге         
Бродолом               

Заробљена болом      
Кроз стене истине  
Љубав се разбија   
Плови олупина        

Ко небом муња        
Пара ћутња  

Олујама ношена
На раскршћу сумње 
Схватам пролази младост       
Пролази  живот      

 
Људи на време личе

Лутања стрепњом
Oкована страхом
Потоп  суза
На реци безнађа

Оловним стегама даљине
Као  гром кроз облаке
Дамари тутње
Bујицом жудње

Цепаш ми срце
На путу ка тами самоће
 
Стварност исцрпљује
Себе  губим
У трену спознајем
Људи на време личе



Нема коментара:

Постави коментар