а тек ужасних серија, арсенал цели,
анимирали ми народ заблудели...
Звездица Гранда, уместо Србкињица мала,
у игри, миру и радости,
да избегне естрадне гадости,
да пева песмице народне, или из Змајеве ризнице,
да из патријархалне Православне породице,
усвоји шта су врлинице...
да може гледати сунцу у лице...
Дечаци витештву и врлинама,
Уз родитеље да хрле вештинама,
а не у играоницама и свету интернета...
непримерених узрасту слобода,
буду хероји виртуелног рода...
А уместо храну духовну да куша,
храни се са цивилизацијског ђубришта.
И моји Серби банатски,
Светосавље заборавима замаглили...
Робују ниским страстима,
У јефтиним и бесомучним проводима.
Тек : Бранислав, Јеврем, Синиша, Сава, Сибин, Зоран, Борис, Петар и Вид,
Урушавају незнања зид, као и мила:
Биљана, Сузана, Мирјана, Маја, Јелисавета, Нада, Вукица...
знају витешку истину о њима,
античким, средњовековним и потоњим Сербима,
Вером оплемењену, блиставим врлинама препуњену...
Сагорео мошти богоугодног Светитеља,
јер под заставом са блиставим његовим ликом,
одбранише они земље своје, исувише
и моћнике „непобедиве“ у страхотни бег упутише...
О себи исувише мало знамо,
зависимо од туђинских, потурених импресија,
окупира нас материја,
а идентитет по потреби и моди,
користољубиво облачимо ...
И тако се сопственом крају ближимо ...
Да ли то хоћемо и желимо?
Можемо ли да се исцелимо?
Помози нам вишњи Боже ...
Да за грехе се покајемо,
Сложимо, оБожимо, умножимо,
Да белу кугу победимо
И земљу своју напунимо, Сербима милим...
Нема коментара:
Постави коментар